Српски ћирилица Srpski latinica

 

Извештај са 66. састанка Управног комитета за људска права (CDDH)

У Стразбуру је у периоду од 25. до 28. марта 2008. године одржан 66. састанак Управног комитета за људска права (CDDH). Састанком је председавала ко-заступница Турске пред Европским судом за људска права Дениз Акчај, а учествовали су представници 42 земље чланице Савета Европе, међу којима је био Славољуб Царић, заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права, као представник Републике Србије. У својству посматрача састанку су присуствовали представници Белорусије, невладиних организација Amnesty International, Аccess Info Europe, Open Society Initiativе и представници UNHCR, а такође учесници овог састанка били су и представници Ватикана, Јапана, Европског комитета за правну сарадњу, Међународне комисије правника (ICJ). Испред Парламентарне скупштине Савета Европе у раду Комитета учествовао је Ендрју Дремчевски, а извештаје су поднели и председавајући појединих комитета и радних група  (DH-PR,  DH-MIN, DH-S-GDR, DH-S-АC).

Највећи део састанка био је посвећен расправи о нацрту Европске конвенције о приступу службеним документима. У вези са радом радне групе DH-S-АC, која је била непосредно ангажована на изради овог нацрта, извештај је поднела Х. Једерблом, председавајућа ове групе. Дискусија која је уследила након њеног реферата показала је да је приступ службеним документима и документима од јавног значаја у далеко већој мери постигнут на националном него што је то могуће остварити на међународном нивоу, кроз израду једног међународног инструмента, као и да су главни противници веће слободе приступа службеним документима најстарије чланице Савета Европе попут Француске, Немачке, Велике Британије, Италије и Холандије. Штавише, немачка заступница пред Европским судом за људска права и представник Немачке у CDDH Алмут Витлинг Фогл била је изричито против проширивања круга државних органа за које би важила обавеза обезбеђивања приступа овим документима, установљавању рока у коме би надлежни државни органи требало да одговоре на захтев у вези са приступом документима, обавезујућег карактера одлука другостепеног органа поводом захтева за приступ информацијама и навођења листе докумената који би морали да се објављују без обзира да ли постоји изричит захтев у том правцу, на чему су инсистирали Словенија и представници невладиних организација, иако је немачки комесар за информације од јавног значаја у писаном облику подржао ову словеначку иницијативу. Напротив, већина земаља, као и Секретаријат CDDH, била је мишљења да би требало подржати постојећи текст, јер он обезбеђује консензус и ширу ратификацију будуће конвенције, пошто представља бољи одраз реалног стања. Са друге стране, усвајање постојећег текста несумњиво представља напредак, јер обезбеђује надзор над мерама националних органа на међународном нивоу. Сем тога, државама, чије национално законодавство превазилази оквире будуће конвенције, остаје могућност давања једностраних декларација у вези са тим. Исто тако, иако нацрт будуће конвенције не садржи одредбе у вези са стављањем резерви, на чему је такође инсистирала Словенија, могуће је стављање резерви на основу општих правила из члана 19 Бечке конвенције о уговорном праву. Током дискусије у вези са појединим одредбама будуће конвенције највише је оспоравано постојеће решење из члана 19 будуће конвенције у вези са изменама конвенције према коме Комитет министара мора да одобри сваку измену текста Конвенције, што омогућава и да државе нечланице будуће конвенције изнесу своје мишљење у вези са Конвенцијом. На крају, усвојен је текст будуће конвенције који ће бити достављен на разматрање и усвајање од стране Комитета министара.

Током овог састанка било је речи и о другим питањима, а посебно указујемо на следеће:

- разматрене су даље активности две радне групе у оквиру Комитета за унапређење процедуре пред Европским судом за људска права (DH-PR ) - Радне групе А (бави се питањем извршавања пресуда ЕСЉП и у њеном раду учествује  и Србија) и радне групе Б (бави се питањем имплементације препорука Комитета министара на националном нивоу). Када је реч о Радној групи А прихваћено је продужење њеног мандата (истиче 30. априла о.г.) до краја 2008. године (требало би да се одрже још два састанка ове групе - у јуну и септембру), како би она финализовала рад вези са истраживањем индикатора који доводе до спорог и немарног извршавања пресуда, као и мерама које стоје на располагању Комитету министара у борби против тога, што зависи и од достављања одговарајућих извештаја Одељења за извршавање пресуда ЕСЉП у оквиру Комитета министара. У вези са Радном групом Б, прихваћен је извештај о активностима DH-PR, презентован од стране чешког агента Вит Шрома, који уједно председава овим телом, поводом три приоритетне препоруке (унапређење домаћих лекова, усклађеност националног законодавства и праксе са Конвенцијом и понављање поступка након пресуде ЕСЉП).  Закључено је такође да државе могу у сваком тренутку доставити нове податке у вези са  применом препорука на националном нивоу у случају неких значајних измена, као и да би било корисно држање повремених консулатација у вези са националним аспектом примене препорука. Извештај је упућен Комитету министара на усвајање током мајског заседања. Закључено је  да ће обележавање 60 година од ступања на снагу Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода у 2010. години и одржавање европске министарске конференције о људским правима бити идеална прилика за сумирање резултата примене Конвенције на националном нивоу.

- усвојен је нацрт привременог извештаја о раду тзв. Групе за рефлексију (DH-S-GDR) која се бави разматрањем резултата примене Декларације усвојене на 117. заседању Комитета министара одржаном у мају 2007. године у вези са препорукама из извештаја Групе мудрих људи о реформи Конвенције. Ова група, којом председава холандски агент и ранији председавајући CDDH Руланд Бекер, има као главни задатак да темељно истражује примену препорука садржаних у извештају Групе мудрих људи. Иначе, један од приоритета у раду ове групе односи се на израду нацрта Статута Европског суда за људска права у чему ће ова група остваривати сарадњу и са цивилним сектором. До сада је ова група одржала два састанка, а резултати тих састанак презентовани су на CDDH. Досадашњи рад ове групе се сводио на разматрање предлога који не захтевају измену Конвенције, а спровођен је уз тесну сарадњу са Комесаром за људска права и Секретаријатом Европског суда за људска права. У остваривању задатака ове групе CDDH сматра да није неопходно формирање подгрупа, а поздравља идеју креирања сајта у вези са њеним идејама и резултатима. У даљем свом раду ова група ће се фокусирати на питања која захтевају измену Конвенције, а то су у првом реду питање доношења Статута и разматрање пројекта пилот-пресуда.

- председавајућа DH-MIN Јудит Солимоши поднела је извештај са мартовског састанка ове групе, седмог по реду. CDDH је поновио значај анализе у вези са концептом „нације“ коју сходно препоруци Парламентарне скупштине СЕ 1735 (2006) врши овај комитет. Овом комитету указано је на то да може позивати на своје састанке различите невладине организације у зависности од теме која се расправља на састанку. Сходно томе, Федерацији европских нација (FUEN) je дозвољено да на ad hoc основи учествује на октобарском заседању овог тела.  

- на CDDH је истакнут значај Декларације Комитета министара СЕ о акцијама које би Савет Европе требало да предузме у циљу унапређења положаја заштитника људских права и промоције њихових активности, која је усвојена у фебруару 2008. године. Такође, истакнуто је да Парламентарна скупштина тренутно припрема извештај под називом „Ситуација у вези са заштитницима људских права у земљама чланицама Савета Европе“, о чему би 17. априла 2008. године требало да се одржи посебно заседање.

Поред наведених тема на 66. састанку CDDH, известилац из Белгије Шантал Галанд поднела је извештај о најновијим питањима у вези са заштитом економских и социјалних права, а било је речи и о појединим препорукама Парламентарне скупштине СЕ (нарочито о препоруци о црној листи Савета безбедности УН и ЕУ, поводом чега је заузето посебно мишљење), људским правима припадника оружаних снага (припрема препоруке у вези са тим), припреми конференције о људским правима у мултикултурном друштву, изборним питањима (изабрана нова заменица председавајућег CDDH - немачка заступница пред Европским судом за људска права и представник Немачке у CDDH Алмут Витлинг Фогл, док је за члана Бироа CDDH изабрана француска заступница пред Судом Ан Франсоаз Тисије), гостима на новембарском заседању CDDH (председник Суда Коста), календару будућих активности CDDH и његових комитета итд.

На овом заседању Пјер Боја, Генерални директор Директората за људска права и правне послове, поновио је значај за рад и реформисање Суда ступање на снагу Протокола 14,  поводом чега је представник Русије истакао да би то питање требало да дође у фокус разматрања руске Думе. Шпански агент Игнацио Бласко Лозано информисао је  CDDH да је Шпанија ратификовала Протокол 12.

Напомињемо да је овај протокол који регулише питање опште забране дискриминације ратификовало само 16 чланица СЕ (међу њима је и Србија, која пред Судом већ има један случај поводом наводног кршења права гарантованог овим протоколом). Овај протокол, међутим, још нису ратификовале државе попут Италије, Француске, Велике Британије и Русије (последње поменуте три државе га нису ни потписале), што сведочи о томе да ове државе веома добро размишљају о томе да ли им је и колико у интересу да приступе неком међународном споразуму који им касније може наметнути неке обавезе које им не конвенирају.

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ