Српски ћирилица Srpski latinica

 

Осврт на статистички извештај ECHR (2007)

ОСВРТ НА ИЗВЕШТАЈ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА О ПРЕГЛЕДУ АКТИВНОСТИ ЗА 2007. ГОДИНУ


Из извештаја који Европски суд за људска права објављује почетком сваке године за претходну годину може се извести закључак о континуираном порасту активности Европског суда за људска права. Наиме, у 2004. године  Суду је поднето 32500, у 2005. години 35400, у 2006. години 39400, а у 2007. години 41700 представки грађана из свих држава чланица Савета Европе. Када се узму у обзир представке из ранијих година, тренутно се пред Судом у раду налази готово 80.000 представки. Од укупног броја представки 55% представки односи се на четири државе – Русију (26%), Турску (12%), Румунију (10%) и Украјину (7%).
Суд је 2007. године донео 1503 пресуде, а највећи број пресуда донет је у односу на Турску (331), Русију (192), Пољску (111) и Украјину (109). Те четири државе су уједно и једине четири државе код којих је Суд у троцифреном броју случајева утврдио повреде Конвенције (у односу на Турску у 331, Русију у 175, Пољску у 101 и Украјину у 108 случајева).

Велика Британија налази се на првом месту по броју склопљених пријатељских поравнања (од 50 пресуда чак у 24 случаја склопљено је поравнање). Често су поравнању прибегавале и Финска (8 пута од 26 донетих пресуда) и Француска (8 пута од 48 донетих пресуда).

Највећи број пресуда у којима је Суд утврдио да није било повреде донет је у односу на Пољску (9), али не треба заборавити да је Суд у односу на ову државу донео чак 111 пресуда, а од тога је у 101. пресуди утврђена бар једна повреда Конвенције. У односу на укупан број пресуда најбољи резултат по питању броја пресуда у којима није утврђена повреда Конвенције постигла је Грузија (од 8 донетих пресуда у 4 је утврђена повреда Конвенције, док у 4 пресуде није нађено да је дошло до повреда Конвенције).

Србија спада у категорију држава код којих је Суд у свим донетим пресудама (14) утврдио повреду Конвенције (14). У ову групу спадају и Кипар, Јерменија, Азербејџан, БиХ, Норвешка, Исланд, Сан Марино и Естонија. Тако на пример, у односу на Мађарску Суд је донео 24 пресуде и у свим донетим пресудама утврђена је повреда Конвенције. Слично је Суд доносио пресуде и у односу на Белгију (укупно 15 пресуда, а у 14 пресуда утврђена је повреда Конвенције, док је у једном случају склопљено пријатељско поравнање). Склапањем поравнања државе попут Албаније, Молдавије, Шведске и Македоније избегле су ситуацију да буду донете све пресуде у којима је утврђена бар једна повреда Конвенције.

Када су у питању бивше југословенске републике највећи број пресуда у 2007. години донет је у односу на Хрватску (31 пресуда од којих је у 29 утврђена повреда Конвенције, у једном случају склопљено је поравнање, а у једном случају Суд је пресудом нашао да није било повреде Конвенције). У случају Словеније у 2007. години донето је 15 пресуда (у 14 случајева је утврђена повреда Конвенције, у једном је нађено да није било повреде), а у односу на Македонију донето је 17 пресуда (у 16 пресуда утврђена је повреда, а у једном случају склопљено је поравнање и то на износ од 80.000 евра). Најмање пресуда донето је у односу на БиХ (3 пресуде и у све три су нађене повреде Конвенције).

Наравно, да би ови подаци били једнострани када се у обзир не би узели и други показатељи. Наиме, против Србије је до сада (од тренутка ратификације Конвенције марта 2004. године) од стране Суда одлучивано о 2729 представки, а готово половина од овог броја је одбачена (1334). Државном заступнику су до сада у 71. случају представке достављене на одговор, а Суд је у 15 случајева донео пресуду којим је утврђена повреда Конвенције (након случаја Качапор тај број износи 16 пресуда, али то није обухваћено извештајем, јер је ова пресуда донета 2008. године). У шест од 71. случаја који су достављени на одговор Суд је донео одлуку у корист државе (представке проглашене очигледно неоснованим или скинуте са листе случајева по неком другом основу). У 2007. години Суд је узео у рад 1061 представку уперену против Републике Србије и готово половину од тих представки одбацио (528). Током 2007. године Србији је на одговор достављено 26 представки (мање у односу на 2006. годину када је достављено 40 представки). Са друге стране, Суд је током 2007. године, када је у питању Република Србија, био више фокусиран на окончање предмета (донето 14 пресуда и 5 одлука), за разлику у односу на 2006. (донета једна пресуда) и 2005. годину (донета једна одлука).

Ако се ове бројке упореде са другим државама може се видети да је интересовање грађана у Србији за обраћање Суду прилично велико. На пример, Хрватска је чланица Суда од 1997. године, а Србија од 2004. године. Против Хрватске је до сада од тренутка када је она чланица Суда поднето укупно 4095 представки, а против Србије је до сада укупно поднео 2729 представки, иако је Хрватска ратификовала Конвенцију пре више од 10 година, а Србија пре непуне 4 године. Наравно, не треба заборавити да Србија има већи број становника од Хрватске, па сходно томе и потенцијално већи број подносилаца представки Суду. Да је тренд честог обраћања Суду у Србији веома изражен види се и по томе да је Суд у односу на Србију у 2007. години поступао по 1061 представки, а у односу на Хрватску у 557 представки. Слично је и са другим државама у 2007. години – Мађарска (528), БиХ (708), Македонија (454), Чешка (808), Словачка (347), Бугарска (821), Белгија (124), Португал (133) итд. Наравно, у последња два случаја ради се о државама које имају сличан број становника као и Србија, али очито да у тим државама остаје веома мало места за обраћање грађана Европском суду због далеко ефикаснијег правосудног система и закона који су више прилагођени стандардима које захтева Европски суд.

Према врстама повреда у 14 пресуда донетих против Србије током 2007. године у 3 наврата утврђена је повреда права на фер суђење, у 8 наврата радило се о прекомерној дужини судских поступака, у 4 наврата утврђивана је повреда права на поштовање приватног и породичног живота, у два наврата повреда права на слободу изражавања, у 4 наврата повреда права на мирно уживање имовине и осам пута је Суд констатовао повреду права не делотоворно правно средство.

У односу на друге државе такође је навећи број повреда утврђен у вези са прекомерном дужином судских поступака (повреда права на суђење у разумном року). Примера ради од 24 донете пресуде против Мађарске током 2007. године, чак у 22 случаја радило се о прекомерној дужини судских поступа. Овај проблем изражен је и у Словенији, јер је од 15 донетих пресуда у 13 случајева била у питању прекомерна дужина судских поступака, а у 11 случајева одсуство делотворног правног средства. У Хрватској од 31 донете пресуде у 14 случајева радило се о прекомерној дужини судских поступака, а у односу на Македонију од 17 донетих пресуда у 11 случајева утврђена је повреда права на суђење у разумном року.

Интересантно је погледати статистичке податке у вези са бројем случајева које је разматрало Велико веће током 2007. године. Наиме, укупно 17 случајева је током 2007. године упућено на разматрање Великом већу, од чега у 8 случајева је сам Суд сходно члану 30 Конвенције уступио надлежност Великом већу, док је у 9 случајева петочлано веће одлучило да усвоји захтев за уступање предмета Великом већу  по члану 43 Конвенције (у 5 случајева подносиоци су захтевали уступање предмета Великом већу, а у 4 случаја радило се о захтеву тужених држава). Иначе, захтеви за упућивање предмета Великом већу поднети су 246 случаја (од 1503 пресуде колико их је донето током 2007. године), од чега су тужене државе то захтевале у 75 случајева (Суд је усвојио само 4 таква захтева).

Табела (преузми) :

* Статистички подаци о случајевима против Републике Србије пред Европским судом за људска права
* Статистички подаци о броју случајева у којима је Република Србија интервенисала против других држава (закључно са децембром 2007. године)

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ