Протокол 16 уз Европску конвенцију о људским правима

Преамбула

Државе чланице Савета Европе и друге Високе стране уговорнице Конвенције за заштиту људских права и основних слобода потписане у Риму 4. новембра 1950. године (у даљем тексту: „Конвенција“), овде потписнице,

Имајући у виду одредбе Конвенције и, посебнo, члан 19. о установљавању Европског суда за људска права (у даљем тексту: „Суд“),

С обзиром да ће проширење надлежности Суда да пружа саветодавна мишљења надаље ојачати међусобне односе између Суда и националних органа, и тиме оснажити примену Конвенције, у складу са начелом супсидијарности,

Имајући у виду Мишљење број 285 (2013) које је Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила 28. јуна 2013. године,

Споразумеле су се о следећем:

Члан 1.

1. Највиши судови и трибунали Високе стране уговорнице, како је предвиђено у складу са чланом 10; могу од Суда тражити да дá саветодавна мишљења о начелним питањима у вези са тумачењем или применом права и слобода дефинисаних Конвенцијом или протоколима уз њу.
2. Суд или трибунал који тражи мишљење може захтевати саветодавно мишљење само у контексту предмета који се води пред њим.
3. Суд или трибунал који тражи мишљење навешће разлоге свог захтева и доставиће релевантну правну и чињеничну позадину предмета који је у току.

Члан 2.

1. Веће од пет судија Великог већа одлучиће да ли да прихвати захтев за саветодавно мишљење, имајући у виду члан 1. Веће ће навести разлоге за свако одбијање да прихвати захтев.
2. Ако веће захтев прихвати, Велико веће ће донети саветодавно мишљење.
3. Веће и Велико веће, како су наведени у претходним ставовима, укључиће по службеној дужности судију изабраног за Високу страну уговорницу из које је суд или трибунал који тражи мишљење. Ако таквог судије нема или ако судија није у могућности да учествује у раду већа, лице кога Председник Суда изабере, са списка који је та страна уговорница унапред доставила, учествоваће у раду већа у својству судије.

Члан 3.

Комесар за људска права Савета Европе и Висока страна уговорница из које је суд или трибунал који тражи саветодавно мишљење имају право да доставе писане коментаре и учествују у заседању. Председник Суда може, у интересу исправног поступања, позвати сваку другу Високу страну уговорницу или лице да, такође, доставе писане коментаре или учествују на некој расправи.

Члан 4.

1. За саветодавна мишљења даје се образложење.
2. Ако саветодавно мишљење не представља, било у целини или делимично, једногласно мишљење судија, сваки судија има право да достави одвојено мишљење.
3. Саветодавна мишљења достављају се суду или трибуналу који их тражи и Високој страни уговорници из које је суд или трибунал.
4. Саветодавна мишљења се објављују.

Члан 5.

Саветодавна мишљења нису обавезујућа.

Члан 6.

Између Високих страна уговорница одредбе чланова од 1. до 5. овог Протокола сматраће се додатним члановима Конвенције, а све одредбе Конвенције примењиваће се сходно томе.

Члан 7.

1. Овај Протокол отворен је Високим странама уговорницама Конвенције за потписивање, које могу изразити свој пристанак да њиме буду везане:

а. потписом без резерве у погледу ратификације, прихватања односно одобравања; или

б. потписом који подлеже ратификацији, прихватању односно одобравању, којем ће следити ратификација, прихватање односно одобравање.

2. Инструменти ратификације, прихватања или одобравања, депонују се код Генералног секретара Савета Европе.

Члан 8.

1. Овај протокол ступа на снагу првог дана у месецу који наступа по истеку тромесечног периода од дана када десет Високих страна уговорница Конвенције изрази сагласност да се Протоколом обавезују у складу са одредбама члана 7.
2. У вези са неком Високом страном уговорницом Конвенције која накнадно изрази сагласност да се њим обавезује, овај Протокол ступа на снагу првог дана у месецу који наступа по истеку тромесечног периода од дана када изрази сагласност да се обавезује Протоколом у складу са одредбама члана 7.

Члан 9.

У вези са одредбама овог Протокола не могу се стављати резерве на основу члана 57. Конвенције.

Члан 10.

Свака Висока страна уговорница Конвенције, у време потписивања или приликом депоновања инструмената ратификације, прихватања или одобравања, путем изјаве упућене Генералном секретару Савета Европе, наводи судове или трибунале које одређује у сврхе члана 1. став 1. овог Протокола. Ова изјава може се касније изменити у било ком тренутку и по истом поступку.

Члан 11.

Генерални секретар Савета Европе обавештава државе чланице Савета Европе и друге Високе стране уговорнице Конвенције о:

а. сваком потпису;

б. депоновању инструмента ратификације, прихватања или одобравања;

в. датуму ступања на снагу овог Протокола у складу са чланом 8;

г. свакој изјави датој у складу са чланом 10; и

д. сваком другом поступку, обавештењу или саопштењу у вези са овим Протоколом.

У потврду чега су доле потписани, као прописно овлашћени у ту сврху, потписали овај Протокол.

Сачињено у Стразбуру, данa 2. октобра 2013. године, на енглеском и француском језику, при чему су оба текста једнако веродостојна, у једном примерку који се одлаже у архив Савета Европе. Генерални секретар Савета Европе доставља оверене примерке свакој држави чланици Савета Европе и другим Високим странама уговорницама Конвенције.