Милошевић против Србије (п. бр 20037/07)

Овом одлуком од 5. јула 2011. године Суд је прихватио изнете аргументе Државе да је подносилац злоупотребио право на представку тиме што је пропустио да изнесе чињенице које су од кључног значаја за одлучивање о његовим правима, због чега је Суд представку одбацио на основу члана 35 става 3 Конвенције.

Наиме,  Суд је приметио да је подносилац, иако није изнео нетачне  чињенице, ипак, покушао да свој случај нетачно прикаже, као једноставан случај неизвршавања правоснажне судске пресуде. Европски суд наводи да је у свом приказу чињеница, подносилац пропустио да укаже на постојање било какве сметње за поновно заснивање радног односа, посебно, осуду у кривичном поступку због злоупотребе службеног положаја, која је током периода наводног неизвршавања, била препрека не само за његово већ и за било чије заснивање радног односа у Министарству (видети став 2. предметне одлуке Суда).

Европски суд је подсетио на своју праксу у којој је установљен принцип да се подносиочеви пропусти у навођењу чињеница, не сматрају злоупотребом, уколико се прећутане чињенице не односе на  осуду или погрешке на страни подносиоца. Због тога је, имајући у виду чињеницу да подносилац није информисао Суд о кривичној осуди која је препрека за запослење у Министарству, нашао да је такво поступање у супротности са сврхом права на индивидуалну представку по члану 34 Конвенције и да то чини злоупотребу права на представку у смислу члана 35. става 3. Конвенције, те да представка мора да се одбаци у смислу става 4. истог члана (видети став 43. предметне Одлуке Суда).

Преузми одлуку (српски) или (english).