Српски ћирилица Srpski latinica

 

Oдлука Алишић и други против БиХ, Хрватске, Србије, Словеније и БЈР Македоније

Одлуком Европског суда за људска права од 17. октобра 2011. године, која је туженим државама учињена доступном 7. новембра 2011. године, Европски суд за људска права представку бр. 60642/08 коју су против држава сукцесора бивше СФРЈ поднели Емина Алишић, Азиз Саџак и Сакиб Шахдановић прогласио је допуштеном. То значи да су приговори везани за допуштеност представке подносилаца које су истакле тужене државе, првенствено Србија и Словенија, одбијени и да ће Суд ову ствар расправити у меритуму.

У одлуци, Суд детаљно наводи релевантне одредбе права СФРЈ и свих држава сукцесора у вези са старом девизном штедњом, као и релеванту међународну праксу и правила међународног права везана за сукцесију.

Важно је истаћи да у вези са статусом филијале „Инвестбанке“ у Тузли, по основу чега се поставља питање одговорности Републике Србије у предметном случају, Суд у ставу 24. наводи да ова филијала није представљала самосталну правну личност, као и да у априлу 2010. године она више није имала архива нити зграда на територији БиХ (став 26), што не иде у прилог одбрани интереса Републике Србије.

Суд је одбио приговор ненадлежности ratione materiae, које су истакли Словенија и Србија. 
Тим поводом Суд је истакао да законодавство тужених држава никада није ставило ван снаге захтеве подносилаца за исплату старе девизне штедње, прихвативши да су они део финансијских обавеза СФРЈ, које ће бити подељене онда када и остала имовина СФРЈ. У том погледу, по мишљењу Суда овај случај разликује се од других случајева који су били пред Судом и у којима нису била призната било каква индивидуална права подносиоцима, како одредбама националног права (Чешка Република), тако ни одребама међународних уговора (Немачка и Француска). Такође, случај подносилаца разликује се од случајева у којима је до изражаја дошао ефекат инфлације на депонову девизну штедњу (случајеви против Пољске, Украјине, Русије и Молдавије). Према томе, како се у кокретном случају несумњиво ради о имовинским правима подносилаца, не може бити речи о недопуштености представке ratione materiae, закључује Суд.

Са аргументацијом да су државе прихватиле обавезу да питање старе девизне штедње уреде кроз питање сукцесије Суд није прихватио  ни приговоре свих тужених држава ratione personae, односно rationae loci (тужене државе су међусобно пребацивале одговорност позивајући се на принцип седишта банке тј. принцип територијалности, док је Словенија истицала да се ради о приватно правном односу штедише са банком).

Приговори ratione temporis, истакнути од стране Словеније, Србије и Хрватске нису такође прихваћени, јер се подносиоци нису притуживали на било који акт СФРЈ, већ на немогућност да се питање њихових штедних улога реши кроз споразум о сукцесији између тужених држава, што се налази у оквиру временске надлежности Суда.

Приговоре неисцрпљивања унутрашњих правних средстава истакле су Македонија (генерални приговор), Словенија (тужба пред редовним и Уставним судом) и Србија (слично као и Словенија, уз могућност подносиоца да пријави своје потраживање у стечајном поступку који се води против „Инвестбанке“). Хрватска и БиХ, са друге стране, оспориле су делотворност ових правних средстава.

Суд је приметио да ово питање улази у меритум притужби везаних за члан 13 Конвенције (право на делотворно правно средство), због чега је одлучио да о овом приговору одлучи заједно са меритумом.

Прогласивши представке допуштеним Суд је позвао тужене државе да до 20. јануара 2012. године доставе своје поднеске.

При томе Суд је поставио питања:

- у вези са повредом члана 1 Протокола 1 (право на мирно уживање имовине), због немогућности подносилаца да располажу својим штедним улозима, услед немогућности тужених држава да се договоре око питања сукцесије; посебно у вези са тим да ли су тужене државе испуниле своју обавезу из члана 7 Анекса Ц Споразума о сукцесији да воде преговоре око овог питања;

- у вези са постојањем права на делотворно правно средство за делотворно решавање захтева попут подносиочевих. (право на делотворно средство доводи се у везу са правом на мирно уживање имовине тј. забраном дискриминације). Србија је посебно позвана да укаже на примере да су захтеви попут оних у случају подносиоца Шахдановића прихваћени у стечајном поступку против „Инвестбанке“.

- да ли се ради о случају погодном за доношење тзв. пилот-пресуде (решавање више од 1600 истоветних представки заустављено је до доношење одлуке у вези са овим случајем), на основу које би се на јединствени начин решили сви овакви случајеви;

- у вези са штедним улозима у „Инвестбанци“, филијала Тузла, који је проценат ових улога физички трансферисан на теритрорију Србије, шта се десило са тим фондовима потом и шта се десило са другим фондовима задржаним у БиХ. (истоветно питање постављено је и Словенији у вези са „Љубљанском банком“. Тужене државе позване су да доставе све релеванте доказе које поседују у вези са токовима тих штедних улога.

Преузми одлуку (српски) или (english).

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ