Српски ћирилица Srpski latinica

 

Одлука Кецман против Србије (представка бр. 10968/04)

Одлуком Европског суда за људска права од 5. фебруара 2013. године, већином гласова чланова судског већа, представка заведена под бројем 10968/04, коју је Драгољуб Кецман, држављанин Босне и Херцеговине поднео  том суду 1. октобра 2003. године, одбачена је као недопуштена ratione materiae.

Представка се односи на наводне повреде члана 1 Протокола 1 уз Конвенцију (право на мирно уживање имовине), у вези са старом девизном штедњом депонованом код „Дафимент банке“ и дискриминацију по основу пребивалишта (члан 14 у вези са чланом  1 Протокола 1 уз Конвенцију.

Иначе, подносилац представке орочио је 26. октобра 1992. године 10.000 немачких марака код експозитуре «Дафимент банке» у Београду, а 18. јануара 1993. године орочио је још 3.000 немачких марака код исте банке у њеној експозитури у Новом Саду.

Ова банка је била позната по одобравању високих камата и представљала је једну од банака у ланцу тзв. „пирамидалне шеме“ банака.

Након истека периода на који су орочена девизна средства у питању, наведена банка је одбила да подносиоцу представке плати главницу са припадајућом каматом.

Подносилац представке је 16. новембра 1998. године пријавио своје потраживање у стечајном поступку који се пред Привредним судом у Београду повео против наведене банке.

Серијом законских аката усвојених деведесетих година, 2001. и 2002. године, дошло је до конверзије депоноване девизне штедње у „Дафимент банци“ и другим банкама у јавни дуг и одређивања временског оквира и износа који би се вратио клијентима тих банака. Наведеним законима такође је предвиђена обустава свих извршних поступака у односу на наплату штедних улога депонованих код ових банака

У том контексту подносилац представке није покренуо никакав поступак против „Дафимент банке“.

Уместо тога, неутврђеног дана, изгледа да се подносилац обратио специјалној Комисији установљеној од стране државе, како би проверио постојање свог штедног улога.

С обзиром да није примио никакав одговор подносилац представке се истим поводом обратио 5. децембра 2002. године Министарству финансија Републике Србије и Народној банци Југославије.

Народна банка Србије (уместо некадашње НБЈ) 27. октобра 2003. године одговорила је подносиоцу представке са позивом на члан 3 Закона о регулисању јавног дуга СРЈ по уговорима о девизним депозитима грађана ороченим код Дафимент банке АД Београд, у ликвидацији и по девизним средствима грађана положеним код Банке приватне привреде Црне Горе АД, Подгорица, да потраживање подносиоца представке не може бити претворено у јавни дуг, јер „он нема регистровано пребивалиште на територији Републике Србије у време када је тај акт ступио на снагу 4. јула 2002. године“.

Европски суд за људска права је поводом ове представке у ставовима 37 и 38 одлуке указао на разлику овог случаја од неких других случајева везаних за стару девизну штедњу, истичући да је девизна штедња у овом случају депонована по распаду СФРЈ код приватне банке из тзв. пирамидалне шеме банака, због чега питање овог штедног улога не потпада под Анекс Ц Споразума о сукцесији.

Суд указује и на то да је и под претпоставком да је имовина ове банке, по њеном гашењу, пребачена на државу, за државу не постоји генерална обавеза да врати имовину која јој пренета пре ратификације Конвенције. Даље, указује се да подносилац није могао да има легитимно очекивање да ће из закона тужене државе бити уклоњена одредба у вези са пребивалиштем као условом за долажења у посед депоноване штедње, те да тужена држава никад није показала спремност да усваја захтеве лица у сличном положају као подносилац.

На основу такве аргументације Суд је извео закључак о недопуштености ове представке  ratione materiae у целости.

 


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ