Српски ћирилица Srpski latinica

 

Одлука Коматиновић против Србије (представка бр. 75381/10)

Европски суд за људска права je 29 јануара 2013. године, објавио одлуку о недопуштености представке број 75381/10, коју је против Србије Суду упутио Зоран Коматиновић из Ниша.

Наиме, подносилац представке се жалио према члану 6. и члану 13. Конвенције, да му је онемогућен приступ Уставном суду.

Околности наведеног случаја према наводима подносиоца су следеће: подносилац је отпуштен са посла 22. маја 2006. године, због чега је пред Општинским судом у Нишу 7. јуна 2006. године покренуо спор за поништај те одлуке. Општински суд је 13. октобра 2008. године донео пресуду у корист подносиоца,  али је Окружни суд у Нишу 19. фебруара 2009. године преиначио ову одлуку и одбио тужбени захтев. Врховни суд је 14. октобра 2009. године одбио подносиочеву ревизију. Према доставници за лично достављање подносилац је ову пресуду примио 14 децембра. 2009. године. Подносилац је 12. јануара 2010. године изјавио уставну жалбу, али ју је Уставни суд одбацио 17. марта 2010 године због неблаговремености, сматрајући да је подносилац пресуду Врховног суда примио 7. децембра 2009. године, закључивши да је уставна жалба изјављена ван рока предвиђеног Пословником о раду Уставног суда. 21. августа 2010. године  подносилац је тражио од Уставног суда да размотри уставну жалбу у меритуму, приложивши копију доставнице којом се доказује да је пуномоћник подносиоца примио ову пресуду 14. децембра 2009. године, док је пуномоћник тужене у поступку који је претходио подношењу уставне жалбе ту пресуду примио 7. децембра 2009. године.

Заступник Републике Србије је прецизирао и допунио чињенице које је навео подносилац у свом приказу чињеница случаја. Наиме, Уставни суд је је на седници одржаној 16. јуна 2011. године, сагласно члану 91. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“ бр.24/08 и 27/08) и става Уставног суда од 2. јуна 2011. године, преиспитао решење од 17 марта 2010. године и закључио да је уставна жалба подносиоца благовремена, па је ставио ван снаге наведено решење и приступио поновном одлучивању о овој уставној жалби. Испитавши наводе и разлоге уставне жалбе са становишта права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, Уставни суд је оценио да оспореним пресудама подносиоцу уставне жалбе није повређено ово уставно право па је одлуком од 16. јуна 2011. године уставну жалбу одбио као неосновану. Пуномоћник подносиоца је примио ову одлуку 14. новембра 2011. године. 

 Даље, истакнуто је да је подносилац пропустио да обавести Суд о свим чињеницама релевантним за своју представку. Наиме, он је пропустио да обавести Суд да је Уставни суд преиспитао своје раније решење, чим је, према наводима заступника, подносилац злоупотребио право на представку , као и да је подносилац изгубио статус жртве и да то што подносилац није био успешан пред домаћим судом не може бити разлог да се утврди повреда члана 6. став 1. Конвенције у вези са „правом на суд“.

Суд је поновио да се појам „злоупотребе“ у смислу члана 35. став 3. Конвенције  мора схватити као било које понашање подносиоца које је очигледно у супротности са сврхом права на индивидуалну представку, као што је предвиђено Конвенцијом и да онемогућава правилно функционисање Суда или правилно спровођење поступка. У складу са наведеним, представка ће вероватно бити одбачена из разлога ако су, између осталог, значајне информације намерно пропуштене било да постоји сазнање о њима од самог почетка или се дође до нових сазнања у току самог поступка.

Конкретно, Суд је истакао да је релевантна одлука Уставног суда од 16. јуна 2011. године, донета након што је подносилац поднео представку Суду. Такође, Суд је истакао да према члану 47. став 6. Пословника Суда „подносиоци  ће обавештавати Суд... о свим околностима значајним за представку“. Наиме, од подносилаца се не очекује да износе све могуће информације у вези са њиховим случајем, али се ипак очекује да известе Суд о суштинским чињеницама које су им на располагању а које су од великог значаја за поступак пред Судом. У конкретном случају, подносилац не само што је, пропустио да обавести Суд о одлуци Уставног суда од 16. јуна 2011. године, иако је пуномоћник подносиоца  примио ову одлуку 14. новембра 2011. године, него је и изоставио да да адекватно образложење због чега је пропустио да то уради, имајући у виду чињеницу да је додатна запажања доставио Суду ван предвиђеног рока, те се нису разматрала у складу са правилом 38. став 1. Пословика Суда. Следствено, Суд је сматрао да је пропуст подносиоца, да обавести Суд о овој чињеници која је од изузетне важности за одлучивање о његовом случају, довео до злоупотребе права на представку.

У складу са горе наведеним, Суд је  одбацио преставку као недопуштену, јер представља злоупотребу права на представку у складу са чланом 35. став 3. и 4. Конвенције.
 


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ