Српски ћирилица Srpski latinica

 

ОДЛУКА О НЕДОПУШТЕНОСТИ У ПРЕДМЕТУ ГОЛУБОВИЋ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ

Подносиоци представке, Славко Голубовић и други, обратили су се Европском суду за људска права представкама које су поднели у периоду од 20. децембра 2010. до 21. марта 2011. године. Они су се притуживали на различиту праксу домаћих судова, па су с тим у вези поднели уставне жалбе. Подносиоци су посебно приметили да су само окружни, виши и апелациони судови у Нишу усвојили више од 50 пресуда у корист резервиста, док је Врховни суд, а затим и Врховни касациони суд потврђивао ове пресуде у трећем степену.

Уставни суд је одбацио уставне жалбе подносилаца, не упуштајући се у мериторно разматрање жалби (Уж. 1441/2010 од 7. јула 2010, Уж. 1448/2008 од 7. октобра 2010, Уж. 1741/2010 29. јула 2010, Уж. 1742/2010 од 19. октобра 2010, Уж. 2297/2010 од 15. јула 2010, Уж. 1672/2010 од 1. јула 2010. године, Уж. 2652/2010 од 16.септембра 2010, Уж.2295/2010 од 11. новембра 2010, Уж. 2844/2010 од 21. септембра 2010.).           

У каснијем поднеску пуномоћника подносилаца представке, адвоката Жарка Вујовића, указује се на измењену праксу      Уставног суда који је у одлукама Уж. 1749/2009 од 4. априла 2012. године и Уж. 4933/2011 од 7. новембра 2012. усвајао уставне жалбе утврдивши да је повређено право подносилаца уставне жалбе на правну сигурност, као елемента права на правично суђење.

Одлуком Европског суда се прихвата аргументација државе да подносиоци представке нису исцрпели домаће правне лекове, односно да уставне жалбе нису биле поткрепљене одговарајућим доказима.

Суд је истакао да обавеза исцрпљивања домаћих правних средстава,  захтева од подносиоца представке да на уобичајени начин користи правна средства која су делотворна, довољна и доступна у односу на повреду његових или њених права према Конвенцији. Није неопходно да се питање повреде права из Конвенције изричито постави у домаћем поступку под условом да је притужба бар суштински изнета. Међутим, потребно је да подносиоци поштују важећа правила и поступке према домаћем праву, а ако то не учине, њихове представке вероватно не испуњавају услов утврђен чланом 35. став 1.

Суд је констатовао да је већ утврдио да би уставну жалбу требало, у начелу, сматрати делотворном у оквиру значења члана 35. став 1. Конвенције у односу на све представке поднете против Србије почев од 7. августа 2008. године (видети Vinčić и други против Србије, бр. 44698/06 и друге, став 51, 1. децембар 2009. године). У том смислу, Суд је сматрао да нема разлога да одступи од овог става и  приметио да су подносиоци представки изнели своје притужбе пред Уставним судом довољно јасно. Они их, међутим, нису поткрепили примерима недоследне судске праксе у питању, како је предвиђено чланом 85. став 2. Закона о Уставном суду. Уставни суд је, са своје стране, на исти начин доследно утврђивао да је то документовање неопходно, те да би он, када је  овај услов испуњен, био спреман да пресуди у корист лица у ситуацији као што је ситуација подносилаца представки. Суд је даље навео да, на основу расположивих чињеница, може бити тачно да је Уставни суд то учинио тек после достављања овог предмета држави, те да је један број ових предмета поднет 2010. године али, и да је у другим сличним ситуацијама, које су се такође односиле на питање неједнаке судске праксе, био спреман да пресуди у корист подносилаца жалби много пре него што су у овом предмету подносиоци поднели представке Суду..... У сваком случају, када је реч о правним системима који пружају уставну заштиту основних људских права и слобода, у начелу је на погођеном појединцу да провери обим те заштите и омогући домаћим судовима да разраде та права тумачењем .....Суд закључује да, пошто су подносиоци представки већ одлучили да траже накнаду пред Уставним судом, не може се рећи да је захтев да поднесу одговарајуће доказе у прилог својих притужби био неразуман.

Имајући у виду све наведено Суд је одлучио да представке треба одбацити у смислу члана 35. ставови 1. и 4. Конвенције.

 


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ