Српски ћирилица Srpski latinica

 

ОДЛУКА СОКОЛОВ И ШЕСТ ДРУГИХ ПОДНОСИЛАЦА ПРОТИВ СРБИЈЕ (бр. 30859/10)

-Пракса Суда у вези са поштовањем рока од 6 месеци приликом подношења представки због неизвршених пресуда донетих на основу потраживања из радних односа против друштвених предузећа-

Дана 14. јануара 2014. године Европски суд за људска права донео је одлуку o недопуштености представки у предмету Соколов и 6 других подносилаца против Србије (30859/10).

У овом предмету подносиоци представки су се обратили Европском суду због неизвршења домаћих правноснажних пресуда Општинског суда Бору донетих против туженог друштвеног предузећа Фабрика вентила за пнеуматике. Над поменутим друштвеним предузећем дана 14.10.2005. године покренут је стечајни поступак. Сви подносиоци представки, као стечајни повериоци, пријавили су своја потраживања која су им призната и у току стечајног поступка у складу са признатим потраживањима делимично су намирени у одређеним износима. Трговински суд у Зајечару је донео решење о закључењу поступка стечаја над стечајним дужником које је, дана 20.06.2008. године, објављено у „Службеном гласнику“ РС, а 3. јула 2008. године ово решење је постало правноснажно.

Имајући у виду формално закључење поступка стечаја, као и чињеницу да су представке поднете 20. маја 2010. године, готово две године касније, аргументи Владе РС били су да представке треба прогласити неприхватљивим и одбацити их због протека рока од шест месеци, у смислу члана 35. став 1. Конвенције. Треба имати у виду да у овом периоду уставна жалба није од стране Суда сматрана за делотворно правно средство у односу на потраживања радника из радног односа према друштвеним предузећима, што значи да подносиоци представки нису били дужни да поднесу уставну жалбу, већ су могли директно да се обрате Европском суду за људска права у Стразбуру. У складу са наведеним, битно је било утврдити која је то крајња одлука, ситуација у домаћем праву од које се има рачунати рок од шест месеци а у ком се грађани могу обратити Европском суду за људска права у Стразбуру.

Подносиоци представке, истакли су да су они своје представке поднели у року од шест месеци, јер им решење о закључењу стечајног поступка достављено тек 15. априла 2010. године, и то, након њиховог захтева.

Разматрајући изнете аргументе, Европски суд је у ставу 28. ове одлуке Суд подсетио да временски рок од шест месеци предвиђен чланом 35. став 1. има за циљ да  очува правну сигурност и да спречи стално довођење у питање пресуда из прошлости (видети De Becker против Белгије (одлука), број 214/56, 9. јун 1958. године).  У предметима где наводна повреда представља ситуацију која траје, а против које није доступно домаће правно средство, период од шест месеци почиње да тече од краја те ситуације (видети, између осталог, Iatridis против Грчке [ВВ], број 31107/96, став 50., ЕЦХР 1999II и Јовичић и други против Србије (одлука), број 37270/11, 15. октобар 2013. године, став 105.). С обзиром на општа разматрања правне сигурности, Суд сматра да би, у контексту неизвршења пресуда на име дугова друштвених предузећа, обавезу подносилаца представки да своје притужбе поднесу Суду разумном брзином, требало директно повезати са напредовањем извршења односних пресуда на домаћем нивоу (став 32). Према томе, подносиоци представки морају, у сваком случају, поднети своје представке „без неоправданог кашњења“, пошто је очигледно да нема реалног изгледа за повољан исход или напредак њихових притужби на домаћем нивоу.

 У конкретном случају, Суд је оценио да су подносиоци представки могли имати реалну наду да ће њихове притужбе имати повољан исход на домаћем нивоу, све док је трајао стечајни поступак. Јасно је међутим да према домаћем праву, после закључења стечајног поступка, предузеће дужник више није сматрано одговорним за било какве дугове, нити је држава била одговорна за такве дугове, чак и када је дужник био друштвено предузеће, те према томе, пошто су подносиоци представки сазнали, или је требало да сазнају да је стечајни поступак закључен, а/или предузеће дужник ликвидирано без правних следбеника и без преостале стечајне масе, њима је требало да постане јасно да на домаћем нивоу нема доступног правног пута помоћу ког би могли остварити извршење односних пресуда у њихову корист против дужника у питању или саме државе.

Суд је закључио да су подносиоци представки требали да буду буду марљиви и да поднесу своје представке у року од шест месеци од објављивања одлуке Трговинског суда о закључењу стечајног поступка у „Службеном гласнику“ или, најкасније када је та одлука постала правноснажна, тј. 3. јула 2008. године.

На крају, Суд је закључио да су представке поднете ван рока и да се морају одбацити у складу са чланом 35. ст. 1. и 4. Конвенције, те је исте прогласио неприхватљивим.

ОДЛУКА СОКОЛОВ И ШЕСТ ДРУГИХ ПОДНОСИЛАЦА ПРОТИВ СРБИЈЕ (бр. 30859/10) српски

ОДЛУКА СОКОЛОВ И ШЕСТ ДРУГИХ ПОДНОСИЛАЦА ПРОТИВ СРБИЈЕ (бр. 30859/10) енглески

 

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ