Српски ћирилица Srpski latinica

 

Одлука у предмету Борис Владимиров против Србије

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 29. августа 2019. године објавио одлуку у предмету Борис Владимиров против Србије, представка број 53056/15.

Подносилац је био запослен у предузећу са већинским друштвеним капиталом. Дана 30. јануара 2008. године подносилац је исходовао правоснажну пресуду основног суда којом се обавезује друштвено предузеће да му исплати новчани износ на име заосталих зарада са законском затезном каматом и трошковима поступка. У јануару 2013. године, подносилац је покренуо извршни поступка на чије претерано трајање се притужувао Суду позивајући се на члан 6. став 1. и члан 13. Конвенције, као и на члан 1. Протокола 1 уз Конвенцију.

Дана 9. фебруара 2016. године, надлежни виши суд је утврдио да је повређено право подносиоца на суђење у разумном року, те је наложено првостепеном суду да убрза извршни поступак. Виши суд није досудио новчану накнаду на име нематеријалне штете с обзиром да подносилац није поставио такав захтев. У марту 2016. године, одлучујући о уставној жалби подносиоца, Уставни суд је утврдио повреду права на мирно уживање имовине и наложио исплату новчаног износа по основу правоснажне пресуде од 30. јануара 2008. године из буџетских средстава.

Тужена Република Србија је истакла приговор да је подносилац представке изгубио статус жртве у складу са чланом 34. Конвенције, с обзиром да је домаћи суд претходно утврдио повреду права на суђење у разумном року, али није могао да досуди новчану накнаду на име нематеријалне штете јер подносилац такав захтев није изнео. Тужена је додатно указала да је домаћа пресуда, на чије извршење се подносилац притужује, извршена у целости након доношења одлуке Уставног суда.

Европски суд је поновио да извршење пресуде након дужег кашњења начелно не лишава подносиоца статуса жртве, осим уколико домаћи органи нису признали повреду Конвенције и пружили одговарајућу и довољну накнаду. У овом случају, Европски суд сматра да су домаћи судови изричито утврдили повреду, чиме су делотворно испунили први услов утврђен у судској пракси Суда. Имајући у виду да подносилац представке није захтевао накнаду нематеријалне штете, Европски суд је заузео становиште да је признање повреде било само по себи одговарајућа и довољна накнада у смислу члана 34. Конвенције.

На крају, Европски суд је одбацио представку као очигледно неосновану у смислу члана 35. став 3. тачка а) и став 4. Конвенције.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ