Српски ћирилица Srpski latinica

 

Oдлука у предмету Фејзић и други против Србије, донета 26. септембра 2017. године, представка број 4078/15

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 26. септембра 2017. године донео одлуку у предмету Фејзић и други против Србије, представка број 4078/15.

Подносиоци представке притуживали су се због пропуста Тужене државе да спроведе делотворну, непристрасну и темељну истрагу која би довела до идентификације и кажњавања одговорних лица за смрт њихових рођака. С обзиром на природу њихових притужби, Суд је сматрао да ове притужбе треба разматрати са становишта члана 2. Конвенције, односно повреде права на живот.

Укратко, Суд је утврдио следеће чињенично стање: „Након проглашења независности од бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) у марту 1992. године, у Босни и Херцеговини је избио рат. Када је Војска Републике Српске освојила Жепу, рођаци подносилаца представке прешли су из Босне и Херцеговине у Србију, са надом да ће ту наћи уточиште. Открила их је патрола граничне полиције Војске Југославије  и одвела у два прихватна центра. Оба прихватна центра чувале су полицијске снаге Србије и ниједан подносилац представке није смео да их напусти. Према подносиоцима представке, током њиховог превоза у центре или док су били у њима интернирани, рођаци су им или убијени или су преминули због последица мучења и непостојања лекарске помоћи.“

Фонд за хуманитарно право (у даљем тексту: „ФХП“), невладина организација из Београда поднела је 6. септембра 2011. године кривичну пријаву у име подносилаца представке и других појединаца Тужилаштву за ратне злочине (у даљем тексту: „ТРЗ“) против преко педесет појединаца за наводне ратне злочине. ТРЗ је 23. септембра 2011. године предузело прелиминарну проверу информација које су подносиоци представке доставили и затражило од Министарства унутрашњих послова и Министарства одбране да доставе информације у вези са кривичном пријавом. Министарство унутрашњих послова је 17. новембра 2011. године и 2. децембра 2011. године доставило ТРЗ два извештаја. ТРЗ је 1. марта 2013. године обавестило ФХП да је одлучило да у конкретном случају нема места кривичном гоњењу на основу тога што није било елемената наводног ратног злочина или неког другог злочина у оквиру надлежности ТРЗ.

У предметној одлуци Суда је даље констатовано да су подносиоци представке 8. априла 2013. године изјавили уставну жалбу Уставном суду, наводећи повреде чл. 2, 3. и 6. Конвенције. Међутим, Уставни суд је 4. фебруара 2014. године одбацио уставну жалбу подносилаца представке.

У образложењу своје одлуке, Суд је пре свега констатовао да је Тужена држава истакла приговор да су подносиоци закаснили са подношењем представке Суду, те да тај приговор има два значења: прво, да је кривична пријава поднета домаћим органима прекасно, и друго, да се подносиоци нису благовремено обратили Суду у року од шест месеци.

Суд је затим цитирао своју досадашњу праксу по питању благовремености представке у случају притужби у вези са неспровођењем истраге. У том смислу, Суд је указао да обавеза ревности подносилаца представке садржи два различита, али тесно повезана аспекта: са једне стране, подносиоци представки морају одмах да се обрате домаћим органима у вези са напретком истраге – што подразумева потребу да им се ревносно обрате, пошто свако кашњење ризикује умањење делотворности истраге – а, са друге стране, они морају одмах поднети своју представку Суду, чим сазнају или чим је требало да сазнају да истрага није делотворна.

Суд је истакао да је претходно већ утврдио (предмет Каменица), у контексту представки против Србије, да ТРЗ (још од почетка 2006. године) доследно одбија да сврстава догађаје који су се наводно догодили на српској територији за време рата у Босни и Херцеговини као догађаје који су се десили у контексту међународног оружаног ратног сукоба или у вези са њим.

Суд је затим констатовао да у Србији није било никакве званичне истраге након спорних догађаја, после датума ратификације или формирања ТРЗ, при чему су предметне особе преминуле у присуству државних органа. Стога је подносиоцима представке требало да буде јасно много пре него што су 2011. године поднели кривичну пријаву да домаћи органи немају намеру да спроведу истрагу о тим догађајима. У вези са тим, Суд је истакао да су подносиоци требали да знају за праксу ТРЗ да не класификује догађаје који су се наводно догодили на српској територији за време рата у Босни и Херцеговини у контексту међународног оружаног сукоба и у вези са њим.  С тога је Суд донео закључак да су 2011. године, у време када су уложили кривичну пријаву, подносиоци представке требали да знају да ће она бити неделотворна с обзиром да није било непосредног, реалистичног изгледа да би ТРЗ у будућности обезбедило делотворну истрагу.

Суд je, такође, истакао да подносиоци представке нису објаснили зашто се никада нису обратили редовном тужилаштву које има овлашћење да води истрагу о кривичном делу убиства.

Имајући наведено у виду, Суд је закључио да су подносиоци представке, тиме што су представку поднели тек 24. децембра 2014. године, пропустили да поднесу представку Суду са дужном ревношћу која се од њих захтева, те је представку подносилаца одбацио као неприхватљиву јер је поднета ван рока од шест месеци предвиђеног чланом 35. ст. 1. и 4. Конвенције.

 


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ