Одлука у предмету Ибрахим Јахјага против Србије од 3. марта 2016. године, представка број 52210/09
Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 3. марта 2016. године донео одлуку у предмету Ибрахим Јахјага против Србије, представка број 52210/09.
Подносилац представке се у представци притуживао због дискриминирајуће природе одбијања српских органа да ослободе било који део његове девизне штедње, заједно са приспелом каматом. Том приликом подносилац се позвао на члан 1. Протокола број 1. уз Конвенцију.
Влада је истакла да подносилац представке није доказао да му је горе наведена девизна штедња заиста припадала. По њеном мишљењу, сама тврдња подносиоца представке у том смислу уз овлашћење А. А. у вези са банкарским рачуном не представљају пренос права својине са A.A. на подносиоца представке.
Суд је констатовао да је 26. августа 2004. године A.A. овластио подносиоца представке да управља његовим банкарским рачуном. То овлашћење омогућавало је подносиоцу представке да обавља радње као што су подизање средстава и њихов пренос. Међутим, овлашћење не садржи ништа што указује да је A.A. уступио подносиоцу представке права својине на рачуну нити да се одрекао права да сам управља рачуном.
У вези са горе наведеним, Суд је закључио да подносилац представке није имао ни својину над банкарским рачуном нити законито очекивање према релевантном домаћем праву да ће стећи право на наплату девизне штедње од државе.
Сходно томе, Суд је утврдио да су притужбе подносиоца представке према члану 1. Протокола број 1 и члану 14. Конвенције некомпатибилне ratione materiae са одредбама Конвенције у смислу члана 35. став 3 (а) и морају се одбацити у складу са чланом 35. став 4. Конвенције.
