Одлука у предмету JКП Водовод Краљево против Србије, објављена 15. новембра 2018. године, представке бр. 57691/09 и 19719/10
Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 15. новембра 2018. године објавио одлуку у предмету JКП Водовод Краљево против Србије, представке бр. 57691/09 и 19719/10. Одлука је донета од стране седмочланог већа.
Предузеће подносилац представке се притуживало због неизвршења домаћих судских одлука донетих у њихову корист, позивајући се на члан 6. Конвенције, члан 1. Протокола бр. 1 уз Конвенцију и члан 13. Конвенције.
Влада Републике Србије је истакла приговор да је предузеће подносилац представке било „владина организација“ и да према томе није имало locus standi према члану 34. Конвенције.
Разматрајући приговор Владе, Суд је најпре констатовао да подносилац представке има статус правног лица у домаћем праву, али је истакао у том смислу да квалификација домаћег права није од одлучујућег значаја за примену члана 34. Конвенције.
Суд је, међутим, узео као одлучујућу чињеницу да подносилац представке има монопол над обављањем услуга водоснабдевања и канализације у граду Краљеву. Осим тога, Суд је имао у виду и да су средства које је предузеће користило у те сврхе (нарочито вода, систем водоснабдевања и канализациони систем) јавна својина, као и да су тарифе за водне и канализационе услуге, које је пружало предузеће подносилац представке, захтевале сагласност локалних органа власти. Суд је такође утврдио да предузеће подносилац представке не ужива довољну независност у односу на политичке органе, a што се може видети из одредби Закона о приватизацији из 2001. године којима је утврђена обавеза јавних предузећа да отпишу своја потраживања према државним и друштвеним предузећима.
С обзиром на горе наведено, Суд је закључио да се предузеће подносилац представке не може сматрати „невладином организацијом“ у смислу члана 34. Конвенције, па је одбацио предметне притужбе као неспојиве ratione personae са одредбама Конвенције.
