Српски ћирилица Srpski latinica

 

Одлука у предмету Садики и Нура против Србије, бр. 24501/11 и 13797/13.

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 28. маја 2020. године објавио одлуку у предмету Садики и Нура против Србије, бр. 24501/11 и 13797/13.

Подносиоци представке су се притуживали на повреду права на мирно уживање имовине из члана 1. Протокола 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), због тога што у дужем временском периоду нису у могућности да поврате новчана средства положена на штедњу код Југобанке Југбанке а.д. из Косовске Митровице.

Први подносилац представке, Садри Садики, рођен је на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија (у даљем тексту: АП КиМ), тврди да има држављанство тзв. Републике Косово и тренутно живи у Обервилу у Швајцарској. Он је, од 1990. године до 1997. године, на три девизна рачуна код Југобанке-Југбанке а.д. Косовска Митровица, положио девизну штедњу.

Други подносилац представке, Ружди Нура, живео је у општини Ђаковица на територији АП КиМ, тврдио је да је држављанин тзв. Републике Косово. Он је, у периоду од 1988. године до 1995. године, на један девизни рачун код Југобанке-Југбанке а.д. Косовска Митровица, положио девизну штедњу.

Европски суд је у фебруару 2020. године обавештен да је други подносилац (Ружди Нура) преминуо, али његову представку није скинуо са листе предмета у смислу члана 37. Конвенције, јер је представке оба подносиоца оценио као неприхватљиве из других разлога.

Европски суд је најпре указао на најзначајније домаће прописе којима се прописује и уређује остваривање права на основу „старе“ девизне штедње, и то: на Закон о измирењу обавеза по основу девизне штедње грађана („Службени лист СРЈ“, бр. 59/98, 44/99 и 53/01); на Закон о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана („Службени лист СРЈ“, број 36/2002 и „Службени гласник РС“, број 108/2016); и на Уредбу о ближим условима и начину исплате девизне штедње грађана положене код Југобанке Југбанке а.д. Косовска Митровица из 2004. године (у даљем тексту: Уредба). Европски суд је даље указао да је поменута Уредба престала да важи, јер је Уставни суд одлуком IУо-107/2009 од 23. маја 2013. године утврдио да иста није у сагласности са Уставом и законом. Коначно, Европски суд је имао у виду да је Законом о изменама и допунама Закона о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана из 2016. године прописано да ће Влада одредити банку која ће сервисирати девизну штедњу грађана положену код Југобанке Југбанке а.д. Косовска Митровица и ближе уредити питања која се односе на сервисирање те штедње, али да Влада до данас то није учинила.

Подносиоци представки су се притуживали да су им одузета имовинска права на начин који је у супротности са одредбама члана 1. Протокола 1 уз Конвенцију. Конкретно, подносиоци су тврдили да им је онемогућено враћање њихове девизне штедње, прво због поменуте Уредбе, а потом, након престанка њеног важења, због правне празнине која је настала након измена и допуна Закона о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана из 2016. године.

Тужена Република Србија је у току поступка, поред осталог, оспорила прихватљивост изјављених представки, јер подносиоци нису искористили домаћа правна средства пре обраћања Европском суду.

Конкретно, Тужена је истакла да су подносиоци били у обавези да се обрате овлашћеној банци са захтевом за конверзију девизне штедње у обвезнице, те да, уколико њихов захтев не буде прихваћен, поднесу парничну тужбу и да коначно, у случају одбијања тужбеног захтева, поднесу уставну жалбу. У прилог својих тврдњи Тужена је Европском суду доставила пресуде домаћих судова којима је налагано да се изврши конверзија у обвезнице и исплати девизна штедња положена код Југобанке Југбанке а.д. Косовска Митровица у складу са Законом о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана.

Европски суд је, полазећи од општих принципа у погледу исцрпљивања домаћих правних средстава, најпре поновио да државе не могу одговарати пред пред међународним органима за своје поступке,  пре него што су имале прилику да спорну ситуацију исправе на домаћем нивоу. Сви они који желе да покрену надзорни механизам Европског суда због притужби против неке државе, у обавези су да прво искористе правна средства која су прописана домаћим законодавством.

Први подносилац представке, Садри Садики, није доставио нити један доказ да се уопште обраћао овлашћеној банци ради конверзије девизне штедње у обвезнице.

Други подносилац, Ружди Нура, се обратио овлашћеној банци, али није, након што га је 2008. године банка обавестила о условима које је требало да испунити у циљу конверзије девизне штедње, предузео било какве кораке с тим у вези.

Сходно наведеном, узимајући у обзир конкретне околности случаја, Суд је заузео становиште да су, ради оставривања права из Закона о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана, подносици били дужни да се најпре обрате овлашћеној банци захтевом за конверзију девизне штедње у обвезнице, те да су, у случају неуспеха, могли да покрену парнични поступак.

Следом наведеног, Европски суд је оценио да представке морају бити одбачене, у смислу члана 35. ст. 1. и 4. Конвенције, због несицрпљивања домаћих правних средстава.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ