Одлука у случају Маринковић против Србије (бр. 5353/11)

Европски суд за људска је 29. јануара 2013. године објавио одлуку о допуштености представке бр. 5353/11 коју је против Србије том суду упутио Радољуб Маринковић из Ужица.

Ради се о предмету у вези са дуговима друштвених предузећа по правоснажним пресудама из радних односа.

Европски суд за људска права је поводом приговора заступника државе у овом случају да није исцрпљена уставна жалба, као делотворно средство у конкретном случају, заузео следећи став.

Наиме, уставна жалба се у свим случајевима неизвршавања правоснажних пресуда из радних односа, у односу  на предузећа са претежним друштвеним капиталом, може сматрати, у принципу, делотворним средством ако се ради о стечају или предузећу које је престало да постоји, за све представке које су Суду поднете након 22. јуна 2012. године, као дана објављивања одлуке Уставног суда Уж 775/2009 (одлука којом је усвојена уставна жалба и поред нематеријалне штете наложено и извршење домаће пресуде) у „Службеном гласнику“.  Насупрот томе, у свим случајевима неизвршавања правоснажних пресуда из радних односа у односу  на предузећа са претежним друштвеним капиталом у реструктурирању, уставна жалба и даље није делотворно средство, па се не мора искористити пре обраћања Суду. Ипак, Суд је оставио могућност да преразмотри овакав став, уколико би Уставни суд изменио своју праксу, тачније, и у случају предузећа у реструктурирању, досуђивао материјалну штету на начин како је то учињено у погледу предузећа која су у стечају или су престала да постоје.

У конкретном случају, иако се радило о предузећу у стечају, Суд није усвојио приговор о неисцрпљивању правних средстава, јер је подносилац своју представку упутио  30. децембра 2010. године, дакле пре 22. јуна 2012. године, као дана објављивања одлуке Уставног суда Уж 775/2009 у „Службеном гласнику“.