Одлука Зечић против Србије бр. 5495/13 од 21. октобра 2014. године

Европски суд за људска права у Стразбуру је дана 21.октобра 2014. године донео одлуку у корист подносиоца представке Хасана Зечића, још једном потврђујући своју већ добру установљену праксу у односу на потраживања радника из радног односа према предузећима са већинским друштвеним капиталом.

У конкретном случају подносилац представке је поднео представку због неизвршења одлука домаћег суда које су донете у његову корист, а против друштвеног предузећа „Рашка вискозна предионица“ из Новог Пазара.

У својој одлуци, која је донета по основу закљученог поравнања (декларације) између Владе Републике Србије и подносиоца представке, Суд је констатовао услове декларације Тужене државе према чл. 6. и 13. Конвенције и чл. 1. Протокола број 1 и модалитете за осигурање испуњења у њој наведених мера и одлучио да са своје листе предмета брише део представке у вези са неизвршењем пресуда од 27. септембра 2004. године и 5. октобра 2005. године у складу с чланом 37. став 1 (в) Конвенције.

Наиме, у вези са притужбом подносиоца представке због неизвршења пресуде Општинског суда од 25. септембра 2006. године, Суд је утврдио да је пресуда донета на име Хасана Зечевића, те да иако је можда име подносиоца представке једноставно погрешно написано, подносилац није ни покушао да покаже да је он заправо тужилац у домаћем предмету. У складу са изнетим Суд је истакао да не може бити сигуран да ли је спорна пресуда донета у корист подносиоца представке, те да се подносилац не може сматрати „жртвом“ поступака због којих се притуживао, у смислу члана 34. Конвенције. Сходно изнетом Суд је одбацио представку подносиоца у овом делу на основу члана 35. ст. 3. и 4. Конвенције.