Српски ћирилица Srpski latinica

 

Приказ одлуке у предмету Небојша Обрадовић против Србије, представка број 26278/07

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 19. маја 2020. године објавио одлуку у предмету Обрадовић против Србије, представка број 26278/07.

Подносилац представке притуживао се на основу више чланова Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобда (у даљем тексту: Конвенција) и Протокола број 12 уз Конвенцију: због неуједначене праксе домаћих судова у погледу тужбених захтева полицијских службеника за исплату накнаде по основу прековременог рада, ноћног рада рада и рада на дан празника; због немогућности да у парничном поступку у коме је учествовао као тужилац изврши увид у један од изведених доказа - Правилник о платама полицијских службеника (у даљем тексту: Правилник), као и да се изјасни о истом.

Европски суд је обе притужбе подносиоца разматрао у оквиру члана 6. став 1. Конвенције.

 

Околности предмета

Подносилац представке је био запослен као полицијски службеник у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, Полицијској станици у Ариљу.

Он је 2006. године поднео тужбу Општинском суду у Ариљу против Републике Србије, захтевајући исплату накнаде по основу прековременог рада, ноћног рада рада и рада на дан празника за период од 1. јануара 2003. године до 31. децембра 2005. године.

На сагласан предлог странака у поступку, Општински суд у Ариљу је 1. августа 2006. године извршио увид у Правилник и истог дана донео пресуду којом је одбио тужбени захтев подносиоца представке, са образложењем да се у конкретном случају имају применити одредбе Закона о унутрашњим пословима, Закона о полицији, као и одредбе предметног Правилника, с обзиром да представљају lex specialis у односу на одредбе Закона о раду.

Подносилац представке је против предметне пресуде изјавио жалбу, указујући на различиту судску праксу других општинских и окружних судова, те истичући да је првостепени суд прекршио начело контрадикторности поступка, јер му није пружена прилика да изврши увид у Правилник и да се о истом изјасни.

Пресудом од 9. новембра 2006. године, Окружни суд у Ужицу је одбио жалбу подносиоца представке и потврдио првостепену пресуду у погледу главног тужбеног захтева, са обазложењем: да су одлуке других судова, на које се подносилац представке позвао, а којима су усвојени идентични тужбени захтеви других полицијских службеника, недовољно аргументоване; да је пресудом Врховног суда Србије Рев. II. 1676/03 од 6. маја 2004. године, где је одлучивано о истом правном питању, утврђено да запослени при Министарству унутрашњих послова немају право на накнаду за прековремени рад; да су се, према записнику са последњег рочишта, странке сагласиле да суд закључи расправу и накнадно изведе доказ читањем Правилника, чиме су се одрекле права дa се о истом изјасне.

По правноснажности првостепене пресуде, подносилац представке је поднео предлог за понављање предметног парничног поступка, али је исти одбијен 31. јануара 2007. године.

Подносилац представке није изјављивао уставну жалбу.

 

Поновљени парнични поступак

Подносилац представке је 8. новембра 2011. године поднео нови предлог за понављање парничног поступка, позивајући се на члан 422. тачка 11) Закона о парничном поступку из 2004. године, као и на чињеницу да је Уставни суд, у случајевима који су идентични његовом, утврђивао повреду права на правичну накнаду за рад и права на правично суђење.

Основни суд у Пожеги - Судска јединица у Ариљу је 2. децембра 2011. године усвојио предлог за понављање поступка по новом предлогу подносиоца представке и укинуо пресуде од 1. августа и 9. новембра 2006.  године.

Након поновно спроведеног поступка, Основни суд у Пожеги је 6. априла 2012. године усвојио тужбени захтев подносиоца представке за исплату накнада за прековремени рад, ноћни рад и рад за време празника у периоду од 1. јануара 2003. године до 31. децембра 2005. године, са позивом на правни став Уставног суда из одлуке Уж-1530/08 од 21. јануара 2010. године. Апелациони суд у Крагујевцу је 24. јануара 2013. године потврдио ову пресуду, ослањајући се на став Уставног суда из одлуке Уж-2007/2010 од 13. јуна 2012. године.

 

Релевантна пракса парничних судова

Европски суд је констастовао да су стотине колега подносиоца представке поднели тужбе пред домаћим судовима у вези са истим правним питањем, те да су у периоду између 3. новембра 2005. године и 9. фебруара 2010. године апелациони судови пресуђивали како у корист, тако и против тужилаца, без обзира на исто или слично чињенично стање.

 

Пракса Уставног суда

Одлукама Уж-1530/08 од 21. јануара 2010. године и Уж. 292/08 од 17. марта 2010. године, Уставни суд је утврдио да је подносиоцима уставне жалбе повређено право на правичну накнаду за рад из члана 60. став 4. Устава, због арбитрерности у примени домаћег права приликом одбијања њихових тужбених захтева за исплату накнаде по основу прековременог рада, ноћног рада рада и рада на дан празника. Уставни суд је уједно поништио другостепене пресуде којима су правоснажно одбијени тужбени захтеви, с тим да је другонаведеном одлуком проширено дејство одлуке на све појединце који нису поднели уставну жалбу, али су били у истој правној ситуацији.

Такође, Уставни суд је одлуком Уж. 2007/2010 од 13. јуна 2012. године утврдио да је оспореним пресудама редовних судова подносиоцима уставне жалбе повређено право на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава (јер су у истој чињеничној и правној ситуацији доношене различите пресуде) и право на правичну накнаду за рад из члана 60. став 4. Устава, те је, поред осталог, поништио предметне другостепене пресуде којима је одбијен тужбени захтев подносилаца уставне жалбе.

 

Прекид неуједначене судске праксе

Европски суд је даље констатовао да је, према извештају Апелационог суда у Београду, предметна неуједначена судска пракса парничних судова прекинута одлукама Уставног суда, након чега су парнични судови наставили да доследно одлучују о сличним тужбеним захтевима у свим поновљенима поступцима.

 

Право

Европски суд је, након разматрања свега наведеног, одлучио да, у смислу члана 37. став 1 (б) Конвенције, скине подносиочеву представку са листе предмета, с обзиром да је утврдио да је предметно питање решено на домаћем нивоу тиме што је подносиочев захтев за понављање поступка усвојен (са ослонцем на праксу Уставног суда) и јер је у поновљеном поступку његов тужбени захтев усвојен, чиме су у највећој могућој мери отклоњене последице ситуације у вези са којом се подносилац притуживао Европском суду.

Приликом доношења овакве одлуке, Европски суд је имао у виду и да постоји назнака да је предметна неуједначена судска пракса прекинута као резултат праксе Уставног суда, као и да Уставни суд својим одлукама није само утврдио повреду права на једнаку заштиту права и права на правичну накнаду за рад, већ да је широким тумачењем закона изнео становиште какав би исход поступака у питању требало да буде. У том смислу, Европски суд је имао у виду и да су предметне одлуке Уставног суда објављене у службеном гласнику и да је одлуком Уж. 292/08 од 17. марта 2010. године проширено дејство одлуке и на друга лица у истој правној ситуацији.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ