Скочајић против Србије, одлука (п. бр. 9460/05)

Очигледно неоснована

Подносиоци представке г. А. Скочајић и гђа Т. Бјелић држављани Републике Србије су поднели представку 2. марта 2005 године жалећи се на повреду члaна 6 став 1  (дужина поступка) и члана 13 (недостатак делотворног правног лека) Конвенције.

Суд је утврдио да је први подносилац представке, који заступа и другог подносиоца представке, пропустио да се појави на четири рочишта из чега је домаћи суд закључио 12. јануара 2006 године да је тужба повучена. Суд је даље приметио да се дужина поступка после те одлуке може једино приписати подносиоцу представке, јер су, на пример, надлежни органи безуспешно покушавали да му уруче наведену одлуку 13 пута. Суд је такође нашао да је први подносилац представке пропустио да сарађује са домаћим судом и да је поднео бројне неосноване поднеске што је прузроковало значајна неоправдана кашњења у поступку.

У складу са тим Суд је утврдио да разуман рок у смислу члана 6 став 1 Конвенције није прекорачен и да је ова притужба очигледно неоснована.

Суд је и притужбу на повреду члана 13 прогласио очигледно неоснованом, јер је, предуслов за утврђивање повреде члана 13 да основна притужба није очигледно неоснована.

Преузми одлуку (српски) или (english) ,

Напомена: Могуће су редакторске измене текста одлуке.