Српски ћирилица Srpski latinica

 

Видаковић против Србије (п. бр. 16231/07)

Одлуком број 16231/07 од 24. маја 2011. године Европски суд за људска права прогласио је представку коју је поднео Ненад Видаковић против Србије очигледно неоснованом, због чега ју је одбацио као недопуштену.

У представци коју  је поднео Суду подносилац је истакао да је поступак пред домаћим судовима трајао прекомерно дуго, због чега се позвао на повреду члана 6 став 1 Конвенције.

Одлука Суда да представку одбаци као недпопуштену потврђује још једном делотворност уставне жалбе у вези да дужином трајања судских поступака.
Наиме, подносилац се поводом дужине трајања спора за накнаду штете пред судовима опште надлежности 8. јануара 2008. године обратио уставном жалбом Уставном суду. Одлуком од 22. децембра 2009. године Суд је утврдио да је подносиоцу повређено право на суђење у разумном року, па је наложио надлежном домаћем суду да што је могуће пре оконча предметни поступак. Поред тога, Уставни суд је сходно овлашћењу из члана 89 став 3 Закона о Уставном суду утврдио да подносилац има право на накнаду нематеријалне штете због дужине поступка, а у складу са чланом 90 Закона.

Почетком марта 2010. године подносилац је поднео захтев за накнаду нематеријалне штете Комисији за накнаду штете, тражећи 350.000 динара на име штете, да би убрзо овај захтев прецизирао на 3.500.000 динара. У јуну 2010. године је још једном повисио захтев, да би у септембру 2010. године сходно члану 90 Закона покренуо посебну парницу, јер није добио никакав одговор од Комисије за накнаду штете. Убрзо након тога, 14. октобра 2010. године Комисија је подносиоцу на име нематеријалне штете понудила износ од 50.000 динара, који је он одбио да прихвати као недовољан.

Поводом оваквог поступања Уставног суда Европски суд за људска права најпре је утврдио да је Уставни суд утврдио повреду права на суђење у разумном року, чиме је задовољио први услов из праксе Суда (Cocchiarella v. Italy, GC, no. 64886/01, став 71).

Други услов из цитиране праксе Суда односи се на адекватност и довољност досуђене накнаде за утврђену повреду. У вези са тим Суд је приметио да је понуђени износ накнаде од 50.000 динара нижи у поређењу са износима које Суд досуђује (видети почетак става 31 одлуке Суда), али његова адекватност се процењује у зависности од околности сваког случаја. У конкретном случају Суд је имао у виду да је подносиоцу накнада понуђена за мање од четири месеца од подношења његовог коначног захтева Комисији (Суд је овде у обзир узео јун месец 2010. године, када је подносилац извршио последње прецизирање свог захтева, а не март 2010. године, када је захтев првобино истакнут пред Комисијом). Такође, понуђени износ процењен је у контексту животног стандарда у Србији, као и чињенице да се накнада пред домаћим судом знатно брже досуђује, него у поступцима пред Судом по члану 41 Конвенције, у погледу чега је Суд био самокритичан. 

Поред свега тога, Суд је имао у виду да је Уставни суд наложио суду опште надлежности да што је могуће пре оконча поступак, а овај је то учинио за мање од два месеца од момента доношења одлука Уставног суда (видети ставове 30 и 32 у вези са ставовима 11 и 13 одлуке).

Дакле, у конкретном случају Суд је ценио активност већег броја домаћих органа. У првом реду, Уставног суда у погледу утврђивања повреде и налога за плаћање накнаде нематеријалне штете и налога за убрзање поступка, затим Комисије за накнаду штете у погледу брзине досуђивања накнаде и адекватности висине накнаде, као и суда опште надлежности, у вези са спровођењем налога Уставног суда за убрзање поступка. При томе Суд није узео за зло  туженој држави то што је поступак пред Уставним судом трајао скоро две године.

У сваком случају, ова одлука, без обзира на значајан допринос самог подносиоца оваковом исходу поступка који је покренуо пред Судом, представља значајно признање институту уставне жалбе у правном систему Републике Србије и оријентир у ком правцу би даље требало радити.

Преузми одлуку (српски) или (english).

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ