Српски ћирилица Srpski latinica

 

Бацковић против Србије (п. 47997/06)

Европски суд за људска права је 7. фебруара објавио пресуду по представци број 47997/06, коју је против Републике Србије том Суду поднео Чедомир Бацковић.

У пресуди је Суд утврдио повреду члана 6 став 1 Конвенције о људским правима у вези са правом на приступ суду и обавезао је Републику Србију да подносиоцу плати 1000 евра на име трошкова поступка. Одбијен је захтев за накнаду трошкова преко досуђеног износа, а такође одбијен је и захтев за правичну накнаду у  износу од 10.000 евра у целости, јер у предвиђеном року нису достављени потребни докази за одлуку Суда.

Подносилац се у овом случају обратио Суду, јер је од стране Службе за катастар непокретности у Сомбору, а затим и од стране Републичког гедетског завода одбијен његов захтев за упис права плодуживања.

У овој пресуди Суд се уопште није бавио тиме да ли је подносичев захтев основано или неосновано одбијен (што се изричито каже у ставу 51. пресуде), а поводом чега се подносилац заправо обратио Суду.

Напротив, Суд се у пресуди ограничио само на испитивање питања да ли је подносилац у домаћем поступку имао приступ „независном и непристрасном суду“, како се то тражи у члану 6 став 1 Конвенције, па је закључио да је у конкретном случају овај члан повређен.

По мишљењу Суда, домаћи органи који су одлучивали о захтеву подносиоца  (Служба за катастар непокретности и Републички геодетски завод) не могу се сматрати као независни и непристрасни органи у смислу члана 6 став 1 Конвенције, упркос супротној тврдњи тужене државе. Наиме, Закон о државним службеницима из 2006. године, који уводи значајне новине у статусу ове врсте домаћих органа, ступио је на снагу више од месец дана након решења спорног питања на домаћем нивоу (став 48 пресуде). Такође, у време одлучивања о захтеву подносиоца по Закону о државном премеру и катастру и уписима права на непокретности из 1992. године није постојала могућност судске контроле, што је измењено Законом о државном премеру и катастру из 2009. године. Међутим, по мишљењу Суда, било би несразмерно тражити од подносиоца, да након одбијања првобитног захтева за упис, подноси нови захтев у циљу  остваривања права на судску контролу његовог захтева (став 49 пресуде). Најзад, и у случају да је подносилац покренуо засебну парницу са захтевом за упис, како је навела тужена држава, у којој би била донета пресуда у његову корист, упис права плодоуживања и даље би зависио од процене управних органа, што није оповргнуто супротним примерима из домаће судске праксе (став 50 пресуде).

Код таквог стања ствари Суд је утрдио повреду члана 6 став 1 Конвенције.

Преузми пресуду (српски) или (english).

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ