Српски ћирилица Srpski latinica

 

Бијелић против Црне Горе и Србије (п. бр. 11890/05)

Пресудом Европског суда за људска права од 28. априла 2009. године представка коју су поднеле Надежда, Светлана и Љиљана Бијелић проглашена је недопуштеном у односу на Републику Србију, док је по истој представци Република Црна Гора проглашена одговорном за кршење члана 1 Протокола 1 (право на мирно уживање имовине), па је обавезана да:

а) да у року три месеца од правоснажности пресуде обезбеди извршење  пресуде Основног суда у Подгорици од 26. јануара 1994. године;
б) да у истом року другом и трећем апликанту плати заједно 4500,00 евра на име нематеријалне штете и 700 евра на име трошкова поступка;
в) у случају да није у могућности да изврши правоснажну пресуду домаћег суда у року од три месеца, да у истом року плати другом и трећем апликанту суму од 92.000,00 евра уместо досуђених 4500,00 евра из ставке под б);
г) у случају закашњења у плаћању у обавези је да плати камату.

Вишак захтева апликаната за правичном накнадом одбијен је као неснован, док је Суд сматрао да нема потребе да се засебно расправља о повреди члана 6 став 1 Конвенције.

Суд је у овом случају заузео став да су и Конвенција и Протокол 1 чије је кршење истакнуто од стране апликанта и њиховог пуномоћника адвоката М. Саватовића из Београда континуирано били на снази у погледу Црне Горе од 3. марта 2004. године до 5. јуна 2006. године, као дана када је дошло до престанка Државне заједнице Србија и Црна Гора, као и после тога. Због тога, Суд је сматрао да је представка ratione personae допуштена у односу на Црну Гору, док је у односу на Републику Србију представку прогласио недопуштеном ratione personae.

Доносећи овакву одлуку Суд је узео у обзир и наводе Републике Србије да су обе државе чланице Државне заједнице имале обавезу да штите права на сопственој територији сходно члану 9 ставови 1 и 3 Уставне повеље Државне заједнице СЦГ, те да је предметни извршни поступак био у искључивој надлежности органа Републике Црне Горе.

Поред тога, Суд је имао у виду и мишљења Комисије за демократију кроз право („Венецијанска комисија“) и невладине организације Human Rights Action, које су имале статус интервенијента у овом случају, те искуства у случају распада Чехословачке (случај Konečny v. Czech Republic)

Преузми пресуду (english) или (српски).

Напомена: Ова пресуда ће постати правоснажна под условима прописаним чланом 44 став 2 Конвенције. Могуће су редакторске промене текста пресуде.

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ