Српски ћирилица Srpski latinica

 

Бодрожић и Вујин против Србије (38435/05)

Европски суд за људска права је поводом представке Жељка Бодрожића и Владислава Вујина 23. јуна 2009. године објавио пресуду којом је утврдио повреду члана 10 Конвенције (право на слободу изржавања).

Такође, Суд је одбио захтев подносилаца за плаћање трошкова поступка, као неспецифициран.

Чињенично стање и притужба подносилаца

Овај случај проистекао је из осуде двојице новинара локалног листа „Кикиндске“ због увреде адвоката С.К. из Кикинде пред Општинским судом у Кикинди на новчану казну, коју је потврдио и Окружни суд у Зрењанину.

Инкриминисане радње састојале су се у објављивању текста под насловом „Мало су нас казнили, какви смо?“ и анаграма подносилаца у новинама „Кикиндске“ од 9. априла 2004. године у којима је на индиректан начин адвокат С. К. упоређен са женом и то плавушом. Иначе, објављени текст се бавио критиком осуда новинара за кривична дела клевете. 

Подносиоци су у вези са осудом на новачну казну за кривично дело увреде истакли повреду члана 10 Европске конвенције о људским правима, који се односи на слободу изражавања. Нису тражили накнаду штете, али су изнели захтев за накнаду трошкова поступка пред Судом без њихове ближе спецификације.

Повреда члана 10 Конвенције

Допуштеност; Поводом приговора тужене државе у вези са неисцпљивањем унутрашњих правних средстава Суд је поновио свој став из пресуде у предмету Цветковић (такође и у случају Чех), да у време подношења представке Суду Уставни суд још није био ни формиран, па уставна жалба није била доступно средство подносицима, тако да ово средство не мора да се исцрпи, јер се услов исцрпљености унутрашњих правних средстава цени према датуму подношења представке.

Меритум; Испитујући испуњеност услова из члана 10 став 2 Конвенције, Суд се ограничио првенствено на испитивање испуњености услова „неопходан у демократском друштву“, пошто је нашао да су друга два услова („прописаност у закону“ и „легитимни циљ“) били испуњени у конкретном случају.

Најпре, Суд је оценио да поређење С.К. са плавушом није имало за циљ његово вређање, већ пре свега указивање на једно питање од општег интереса, а то су олаке осуде новинара којима се ограничава право на слободу изражавања. То се такође може рећи и за анаграм, који је за Суд више једна шала, него вређање дигнитета С.К.

По питању статуса самог С.К. Суд је сматрао да се ради појединцу који се нашао на јавној сцени, због чега би он требало да има већи степен толеранције за јавно изговорене речи. Такав став Суд је поткрепио тиме да је С.К, као адвокат, који је заступао управу једног добро познатог предузећа у стечајном поступку,  добро позната личност у средини у којој су објављени спорни новински чланак и анаграм.

Суд је оценио аргуметнацију домаћег суда да поређење С.К. са плавушом представља објективно увреду према ставу локалне средине, као неадекватну и неприхватљиву. У спорном тексту и анаграму има извесних подругљивих елемената, али не таквих који би резултирали изрицањем кривичне санкције, због чега није постојала сразмерност између потребе заштите права појединца и слободе изражавања.

Због свега тога Суд сматра да разлози које је навео домаћи суд не представљају „релевантне и довољне“ разлоге за осуду подносиоца.

Као потпору свом закључку да предметна осуда није била „неопходна у демократском друштву“ Суд наводи и чињеницу да у случају неплаћања изречене новчане казне она може бити замењена затвором.

Коментар пресуде

Суд се у овој пресуди држао принципа установљених ранијом праксом у вези са чланом 10 Конвенције. На несумњив начин Суд је образложио постојање несразмере између потребе да се заштити дигнитет појединаца и потребе да се поштује право на слободу изражавања. У конкретном случају та сразмера је била нарушена на штету слободе изражавања.

Ова пресуда, као и друге три до сада објављене пресуде у вези са утврђивањем повреде права на слободу изражавања требало би да послуже као путоказ домаћим судовима до које мере могу стати у заштиту угледа и части појединаца, а да не угрозе слободу изражавања.

У сваком случају тај тест подразумева разликовање вредносних судова од изјава о чињеницама,  процену датих изјава у контексту и околностима у којим са дати, узимање у обзир статуса самог оштећеног (да ли се ради о јавној личности), значају предметне изјаве (да ли се ради о изјави која се односи на неко питање од општег значаја) и свакако, пропорционалности изречене кривичне санкције.

Ова пресуда још једном показује и то да Суд накнаду за учињене повреде не досуђује по службеној дужности, већ само на захтев странке.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ