Српски ћирилица Srpski latinica

 

Буловић против Србије (представка број 14145/04)

Предмет се тиче жалбе подносиље представке у вези са неизвршењем пресуде из марта 1994. године којом је обавезан њен бивши супруг да јој даје извесну суму новца за издржавање. Подноситељка представке се позвала на члан 6 став 1 Конвенције (право на суђење у разумном року).

Суд је утврдио да је извршни поступак трајао приближно седам година и шест месеци пре него што је Србија ратификовала Конвенцију и још три године и два месеца после ратификације Конвенције 3 марта 2004 године. Поступак се окончао повлачењем предлога за извршење подноситељке представке. У складу са тим, Суд је утврдио да извршни поступак није био делотворан и да је повређено право подноситељке представке на суђење у разумном року које је садржано у члану 6 ставу 1 Конвенције. Како подноситељка представке није поднела захтев за правичну накнаду у остављеном року, Суд није досудио никакву накнаду.

С обзиром да је спорни поступак завршен и да је Суд одбио захтев за накнаду трошкова по приговору заступника, Република Србија нема никакве обавезе према подноситељки представке.

Подноситељка представке госпођа Радмила Буловић (број представке 14145/04) се жалила на повреду члана 6 став 1 Конвенције јер јој је повређено право на суђење у разумном року. Суд је 2. маја 2007. године дао приоритет наведеној представци у складу са правилом 41 Суда, због тога што је у међувремену подноситељка представке изгубила пословну способност.

Како је Суд утврдио, 9 марта 1994 године Општински суд у Сомбору је пресудио у корист подноситељке и обавезао СБ, њеног бившег мужа, да јој исплаћује месечну ренту у износу од 25% минималне плате у Републици Србији, почевши од 10. децембра 1993. године као и камату на већ доспела износе. Ова пресуда је постала правоснажна 31. маја 2004. године.

Подноситељка представке је поднела предлог за извршење Општинском суду у Сомбору који је донео решење о извршењу 12. септембра 1996. године на које се њен бивши муж СБ жалио. Суд је потом 27. новембра 1998. упутио СБ на парницу за утврђење извршења недопуштеним, што је СБ и учинио 13 априла 1998. године. У складу са тим Општински суд је застао са извршењем како би сачекао окончање наведеног парничног поступка. Општински суд је по службеној дужности наставио поступак извршења 23. децембра 2002. с обзиром да је одређен застој парничног поступка који је СБ покренуо 13. априла 1998. године због другог парничног поступка.

СБ је 25. фебруара 2003 године поново тражио да се застане са поступком због парнице за утврђење извршења недопуштеним  што је суд одбио решењем. На то решење се СБ жалио 14. априла 2004. У међувремену подноситељка представке је лишена пословне способности 23. фебруара 2003.

Општински суд је констатовао дана 25. октобра 2006 године да су списи извршног поступка били затурени у други предмет тог суда и да је то разлог због кога одлука по жалби СБ од 14 априла још није донета. Убрзо је суд одбио жалбу СБ.

Судски извршитељи су покушали извршење 1. марта 2007. године али без резултата. СБ је обавестио извршитеље да је измирио свој дуг, па је и подноситељка представке повукла свој предлог за извршење 17. маја 2007. године.

Председница Општинског суда је дана 23 . маја 2007. послала писмо адвокату подноситељке представке којим се извињава због дугог трајања поступка.

Заступник је приговорио да подноситељка представке није искористила могућност (делотворан правни лек) да поднесе тужбу за накнаду штете против Републике Србије пред домаћим судовима у складу са чланом 172. и 199. Закона о облигационим односима. Суд овај приговор није усвојио позивајући се на аргументацију у предмету Томић против Србије (број представке 25959/06, пресуда од 26. јуна 2007. године, ставови 76 и 81).

Заступник је такође приговорио да је подноситељка представке изгубила статус жртве с обзиром да јој је њено потраживање у потпуности намирено и да је Општински суд послао службено извињење (признао повреду права). Суд се позвао на предмет Далбан против Румуније (број представке 28114/95, пресуда Великог већа став 44) у коме је утврдио да су неопходни услови да подноситељ/ка представке изгуби статус жртве да му/јој домаће власти признају повреду права и да му исплате одговарајућу компензацију за ту повреду. Таква накнада није понуђена подноситељки представке, а сама чињеница да је спор решен повољно по њу није довољан основ да буде лишена статуса жртве.

У вези са меритумом предмета, заступник је истакао да је застој поступка после 3. марта 2004 године био одређен у складу са законом као и да затурање списа извршног предмета подноситељке представке представља техничку грешку коју је немогуће исправити без интервенције неке од странака.

Поред тога, Суд је утврдио повреду права заштићеног чланом 6 став 1 Конвенције што је засновао на четири чињенице:

  • Да је спорни поступак трајао три године и четири месеца од дана ступања Конвенције на правну снагу у Републици Србији
  • Да се мора узети у обзир да је поступак трајао седам година и шест месеци до дана ступања Конвенција на правну снагу
  • Да је спорни предмет био затурен од 14. априла 2004. до 25. октобра 2006. године и
  • Да окончање извршног поступка није наступило због тога што је Општински суд извршио решење него због тога што је подноситељка представке повукла свој предлог.


Подноситељка представке није тражила никакву накнаду за нематеријалну штету, те то питање Суд није ни разматрао.

Она је тражила накнаду трошкова насталих како пред домаћим судом тако и пред Европским судом за људска права међутим овај захтев је Суд по приговору заступника одбацио с обзиром да је подноситељка представке пропустила рок за његово подношење (захтев је поднет 31. октобра 2007, а рок је био до 22. октобар 2007).

С обзиром да је спорни поступак завршен и да је Суд одбио захтев за накнаду трошкова по приговору заступника, Република Србија нема никакве обавезе према подноситељки представке.

Преузми пресуду (english) или (српски).

Напомена: Ова пресуда ће постати правоснажна под условима прописаним чланом 44 став 2 Конвенције. Могуће су редакторске промене текста пресуде.

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ