Српски ћирилица Srpski latinica

 

Црнишанин и др. против Србије (п. бр. 35835/05, 43548/05, 43569/05, 36986/06)

Овај предмет се односи на извршне поступке које су покренуле подноситељке представке против предузећа Рашка Холдинг АД (прве две подноситељке), Трикотажа Рашка ДП (трећа подноситељка) и Рашка Холдинг – Памучна предионица (четврта подноситељка), пред Општинским судом у Новом Пазару, како би им се исплатиле накнаде на име  плаћеног одсуства и доприноси за пензијско и здравствено осигурање.

Суд је имао у виду одредбе (чл. 19-20ђ) Закона о приватизацији Сл. гл. бројеви 38/01, 18/03 и 45/05;  Измене и допуне Закона о приватизацији (Сл. гл. Број 45/05) - члан 31, као Измене и допуне истог закона (Сл. гл. број 123/07) – чланови 4,5 и 10. Суд је имао у виду и домаће законске одредбе наведене у пресудама Р.Качапор против Србије и ЕВТ предузеће против Србије.

Образлажући допуштеност и основаност представке у вези са повредом члана 6 (1) Конвенције, Суд је навео следеће.

У погледу допуштености ratione personae, односно постојања одговорности државе за друштвена предузећа, Суд је навео у ставу 110 да „дужници прве, друге и четврте подноситељке представке јесу заиста у највећем делу били сачињени од друштвеног капитала, али да су као такви били контролисани од стране Агенције за приватизацију, која је сама по себи државни орган, и/или од стране Владе.“ Суд је даље закључио (став 111) да упркос томе што су дужници били посебна правни субјекти, они ипак немају довољну институционалну и оперативну независност у односу на државу, што би их лишило одговорности у складу са Конвенцијом.

Сличан став Суд је изнео и у пресуди Р. Качапор и други против Србије (став 92-99).

У погледу допуштености ratione personae, односно одговорности дужника треће подноситељке, с обзиром да је држава приговорила да је дужник  предузеће у приватној својини, Суд је подсетио да је обавеза државе да обезбеди извршење својих сопствених пресуда, без обзира да ли је дужник правно лице под контролом државе или приватно лице (в. став 114).

Разматрајући основаност представке, Суд је у вези са повредом чл. 6 (1) Конвенције (став 123) констатовао да се извршење пресуде мора посматрати као саставни део „суђења“ у смислу чл. 6 Конвенције.

Суд је даље потврдио свој раније изнет став, да „без обзира да ли је дужник приватно лице или субјект под контролом државе, обавеза је државе да предузме све неопходне кораке да се изврши правоснажна пресуда“ (став 123).

Суд је даље утврдио следеће (ставови 124 - 125):

"- да су извршни поступци у односу на дужнике прве, друге и четврте подноситељке трајали између једне године и пет месеци до четири године и осам месеци, од 3. марта 2004. године од када је Конвенције обавезујућа за Србију и да у  том периоду државни органи Србије нису предузели потребне кораке за извршење предметних пресуда";

и у односу на трећу подноситељку:

"- да је први поступак који је водила трећа подноситељка трајао већ око шест година пре 3. марта 2004. године, те да су други и трећи поступак били у оквиру временске надлежности Конвенције;

 - да је извршни суд био у обавези да поступа ex officio и да настави извршење на другим средствима, уколико се показало да није било могуће извршење на оним првобитно предложеним;

 - да је однос између извршног суда и Народне банке интерног карактера, између два државна органа и да је као такав био изван утицаја подноситељке представке;

 - да нема доказа да је разлог за оспоравано не-извршење недостатак средстава дужника (видети ЕВТ против Србије, ставови 53-54), као ни да је поступак сам по себи био посебно сложен;

 - на основу свега наведеног, Суд је нашао да су државни органи Србије пропустили да предузму потребне кораке за извршење предметних пресуда у периоду између 3. марта 2004. и 18. децембра 2007. године".

Суд је утврдио да је у конкретном случају дошло и до повреде чл. 1 Протокола 1, нашавши, сходно својој раније утврђеној пракси,  да је предметно неизвршење правоснажне пресуде у периоду од скоро три године, довело и до мешања у право на мирно уживање имовине.

Преузми пресуду (english) или (српски).

Напомена:
Ова пресуда ће постати правоснажна под условима прописаним чланом 44 став 2 Конвенције. Могуће су редакторске промене текста пресуде.

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ