Српски ћирилица Srpski latinica

 

Димитријевић и Јаковљевић против Србије (бр. 34922/07)

Европски суд за људска права  је дана 19. јануара 2010. године објавио пресуду Димитријевић и Јаковљевић против Србије  (бр. 34922/07).

Подноситељке представке су се притуживале на претерано дуго трајање парничног поступка ради издржавања детета.

Суд је утврдио да је дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције, нашавши да је држава одговорна за продужење трајања поступка за две године и три месеца, јер Општински суд у Нишу није прописно доставио предметну пресуду од 18. јануара 2005. године другој подноситељки представке (која је и законска заступница малолетне прве подноситељке). Због тог пропуста она је према налазу Суда, била онемогућена да изјави жалбу на предметну пресуду све до 27. априла 2007. године (видети ставове 9. и 15. ).

Због свега наведеног, а имајући у виду да Конвенција и домаћи закон обавезују на посебну марљивост у предметима који се односе на децу, као и своју праксу у сличним случајевима, Суд је нашао да трајање спорног домаћег поступка није у складу са захтевом „разумног рока“ (видети став 16.).

Подноситељке су на име претрпљене материјалне и нематеријалне штете тражиле износ од укупно 23.000,00 евра и на име трошкова износ од 1.500,00 евра.

Суд је досудио подноситељкама износ од укупно 1300,00 евра на име нематеријалне штете. Преостали део захтева подноситељки  за накнаду штете и трошкова, Суд је одбио као неоснован.

Кратак приказ чињеничног стања

Спорни парнични поступак покренут је тужбом за развод брака у мају 2003. године. Овај поступак је окончан 18. јануара 2005.године када је суд донео пресуду коју туженој није било могуће уручити путем поште ни након више покушаја, а повратнице су се вратиле суду са констатацијом ''обавештена да чека-није чекала''. Суд је покушао доставу и преко судског достављача, али је он констатовао да се тужена одселила са дате адресе, па јој је пресуда достављена прибијањем писмена на огласну таблу суда дана 15. новембра 2005. године. Пресуда је оглашена правоснажном 26. децембра 2005. године. Дана 15. септембра 2006. године, друга подноситељка представке је поднела предлог за повраћај у пређашње стање, сматрајући да јој пресуда није уручена на законит начин. Овај захтев првостепени суд је одбацио као неблаговремен. Друга подноситељка је затим поднела предлог за укидање клаузуле извршности који је Општински суд такође одбацио из процесних разлога. Она се затим жалила на ово решење, па је Окружни суд својим решењем од 27. фебруара 2007. уважио њену жалбу и наложио првостепеном суду да утврди да ли је првостепена пресуда основано „снадбевена клаузулом извршности“. У наставку поступка првостепени суд је укинуо клаузулу извршности. На тај начин омогућено је другој подноситељки да изјави жалбу на пресуду од 18. јануара 2005. године, што је она и учинила 27. априла 2007. године. По овој жалби одлучено је 26. јуна 2007. године при чему је првостепена пресуда у одређеном делу укинута и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. У наставку поступка пресуда је донета 26. децембра 2007. године. и потврђена 26. фебруара 2008. године.

Закључак

Из овог кратког приказа тока поступка види се да је домаћи суд поступао прилично марљиво, односно да је до застоја у поступку дошло због немогућности уручења пресуде од 18. јануара 2005. године другој подноситељки представке. Заступник је у својој одбрани сматрао да је чињеница да је достављање предметне домаће пресуде редовном поштом у четири наврата (према извештају Општинског суда у Нишу са одговарајућим повратницама), а затим и преко судског достављача довољан разлог за примену члана 140 Закона о парничном поступку - Када је у току парнице достављање писмена било безуспешно достављање ће се извршити стављањем писмена на огласну таблу

Суд је изнео управо супротан став налазећи да је домаће правосуђе одговорно за период од 2 године и три месеца, односно од дана доношења првостепене пресуде, 18. јануара 2005. године, до дана када је друга подноситељка изјавила жалбу на наведену пресуду, 27. априла 2007. године.

Овај став Суда није у складу са раније израженим схватањем Суда нпр. у Одлуци Скочајић и  Бијелић против Србије (Скочајић и  Бијелић против Србије, бр. 9460/05, Одлука од 18. септембра 2007) где је Суд констатовао да су…надлежни органи безуспешно покушавали да му уруче наведену одлуку 13 пута. Пошто је одлука објављена на судској огласној табли, први подносилац представке је поднео закаснелу жалбу, коју је надлежни суд одмах прогласио недопуштеном. Суд је закључио да је понашање подносиоца представке проузроковало значајна неоправдана закашњења у поступку.

У овом предмету домаћи суд није покушавао уручење 13 пута, али је поступио у свему у складу са законом и чини нам се да је и 4 покушаја било довољно да суд примени одговарајуће одредбе ЗПП-а о достављању путем огласне табле.

Такође, интересантно је да је и сам Суд  у познатој пресуди В.А.М. против  Србије (пресуда од 13. марта 2007, пар. 96) констатовао да је на странкама да обавесте суд о променама своје адресе, док судови, са своје стране, треба да користе бројна процесна средства која им стоје на располагању у циљу формалног уредног обавештавања тужене стране.  У предметном случају, општински суд је користио процесна средства предвиђена законом, у околностима када се „нормално“ достављање током поступка показало неуспешним.

На све ово указано је и у поднетим запажањима државе. Међутим, Суд је сматрао да због пропуста Општинског суда да достави пресуду подноситељкама, оне нису могле да изјаве жалбу до 27. априла 2007. године, иако је по налазу Суда, било јасно  да су подноситељке живеле на датој адреси.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ