Српски ћирилица Srpski latinica

 

Филиповић против Србије (представка бр. 27935/05)

Повреда члана 10. Конвенције

У наведеној пресуди Европски суд за људска права у Стразбуру (Суд) је дана 20. новембра 2007 године утврдио, да је подносиоцу представке, господину Зорану Филиповићу, повређено право заштићено чланом 10 Конвенције (право на слободу изражавања).

Суд је, по приговору заступника, утврдио да је подносилац представке пропустио рок за подношење захтева за правичну накнаду и у складу са тим одбацио овај захтев, тако да Република Србија нема никакве обавезе према подносиоцу представке у погледу плаћања надокнаде. Међутим, постоји могућност да Комитет министара СЕ, у поступку извршења, инсистира, на другим мерама као што су: брисање осуде, понављање поступка, усвајање одређених законских решења итд.

Дана 21. октобра 2002. године Општински суд у Бабушници је осудио подносиоца представке за клевету и обавезао га да плати новчану казну у износу од 6.000,00 динара и трошкове поступка у износу од 25.000,00 динара.

У изреци ове пресуде општински суд је утврдио 1) да је подносилац представке учествовао у јавном скупу у општинској сали Бабушнице, 2) да је овом јавном скупу присуствовао заменик председника Владе Републике Србије, заменик министра правде и локалне самоуправе, као и 80 општинских посланика и других водећих локалних личности, 3) да је овом приликом подносилац представке изјавио да господин П.Ј., у то време градоначелник општине, „није права особа за овај посао, јер је проневерио 500.000 немачких марака). Суд је потом закључио да је ова изјава неистинита и као таква подобна да наруши репутацију и част господина П.Ј.

Окружни суд у Пироту је преиначио ову пресуду, утврдио да се наведени скуп не може сматрати „јавним скупом“ у складу са Кривичним закоником, преквалификовао кривично дело из клевете у увреду и потврдио казну коју је изрекао првостепени суд.

Дана 20. децембра 2004. године Окружни суд у Пироту потврдио је првостепену пресуду по тужби градоначелника П.Ј. којом је првостепени суд обавезао подносиоца представке да градоначелнику исплати 153.400,00 динара.

Међу другим релевантним чињеницама, Суд је утврдио и да се из записника са одржаног скупа види да је заменик премијера изјавио да тај састанак има за циљ да се процени функционисање општине као целине и позвао све учеснике да изнесу своје критичко мишљење. Потом је подносилац представке рекао да градоначелник није права особа за тај посао и да земља заслужује неког бољег. Подносилац представке је потом додао, да је 1996. године као порески инспектор, утврдио да постоје бројне неправилности у раду предузећа „Lisca“, предузећа на чијем челу је био градоначелник П.Ј. и да је он поднео кривичну пријаву против градоначелника П.Ј., који је, наводно, оштетио Републику Србију за 500.000,00 евра. Подносилац представке је доставио Суду наведену кривичну пријаву и три одлуке Републичке управе јавних прихода, две које налажу предузећу „Лисца“да плати порез који дугује и једну којом се наведено предузеће кажњава због неизвршења налога из претходне две.

Коначна кривична пресуда против подносиоца представке је донета пре него што је Република Србија ратификовала Конвенцију 3. марта 2004. године, док је парнична пресуда против подносиоца представке донета 20. децембра 2004. године.

Заступник је приговорио да представка у целости некомпатибилна ratione temporis с обзиром да је парнична пресуда логичан след кривичне пресуде донете пре ступања Конвенције на правну снагу. Са овим аргументом се Суд није сложио и констатовао да је домаћи суд у парничном поступку имао могућност да независно оцени грађанску одговорност подносиоца представке и да одлучи да ли да уопште досуди било какву надокнаду.

Поред тога, приговорено је да подносилац представке није исцрпео сва домаћа делотворна правна средства и то тужбу против Републике Србије у складу са члановима 154, 172, 199 и 200 Закона о облигационим односима и захтев за заштиту законитости.

Захтев за заштиту законитости суд је у овом случају сматрао неделотворним, јер се из списа предмета не може закључити да је пресуда донета на основу недозвољених располагања странака.

Тужба за накнаду штете, у складу са наведеним одредбама Закона о облигационим односима, је такође сматрана неделотворном, јер судови у Републици Србији не располажу са судском праксом из које се види успешност једне такве тужбе против Републике Србије. Суд је такође сматрао да не би било разумно очекивати од подносица представке да покреће поступке за које се не очекивати да ће бити неуспешни.

Суд је проценио да је Република Србија поштовала одређене захтеве за ограничење права на слободу изражавања. Тако је Суд констатовао да је наведено ограничење слободе изражавања било у складу са законом, као и да је тај закон имао легитиман циљ, заштиту угледа другог.

Међутим, Суд је сматрао да ограничење у предметном случају није било „неопходно у демократском друштву“. Суд је нарочито у виду имао следеће чињенице када је заузео поменути став: 1) подносилац представке је политичар који је расправљао о ствари од јавног интереса, што је и подстакао заменик председника владе; 2) предмет критике подносиоца представке је био градоначелник/директор великог предузећа у државном власништву; 3) у кривичном и парничном поступку утврђено је да је подносилац представке јавно оптужио градоначелника за проневеру, али да је кривична осуда изостала 4) да је у парничном поступку досуђено 6 месечних зарада подносиоца представке тј. 2.077,00 евра, што је Суд оценио непропорционалним и 5) да је подносилац представке легитимно сумњао да је градоначелник могао бити умешан у недозвољено избегавање плаћања пореза и да није у питању безразложан лични напад на градоначелника.

Фактички, право је повређено парничном пресудом јер је износ накнаде непропорционалан учињеној повреди.

Преузми пресуду (english) или (српски).

Напомена: Ова пресуда ће постати правоснажна под условима прописаним чланом 44 став 2 Конвенције. Могуће су редакторске промене текста пресуде.

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ