Српски ћирилица Srpski latinica

 

Грудић против Србије (п. бр. 31925/08)

Подносиоци Љутвија Грудић и Махмут Грудић, са пребивалиштем у Косовској Митровици, а од 2005. године у Новом Пазару, били су корисници инвалидских пензија Републичког фонда за ПИО-филијала Косовска Митровица. Исплата њихових пензија престала је током 1999. и 2000. године. Фонд је, по захтевима подносилаца за наставак исплате пензија, донео решења о суспензији исплате пензија због тога што се Косово налази под међународном управом. Окружни суд у Новом Пазару пресудама је поништио поменута решења Фонда. Захтеви за ванредно преиспитивање пресуда које поднео Фонд одбијени су пресудама Врховног суда Србије. Фонд је, у априлу 2008. године, поново донео закључке којима се прекида поступак за успостављање исплате пензија по захтевима подносилаца до регулисања односа између Републике Србије и међународне управе на Косову.

Подносиоци су се обратили се Европском суду за људска права 24. јуна 2008. године у вези са повредом права на заштиту имовине из члана 1 Протокола 1 и повредом права на општу забрану дискриминације из члана 14 Конвенције.

Одлучујући о прихватљивости поднете представке, Суд је одбио приговор Републике Србије да подносиоци нису искористили сва расположива домаћа правна средства. Било какав правни лек који би у датим околностима постојао у оквиру надлежности Републичког фонда за ПИО не би се могао сматрати делотворним у специфичним околностима овога случаја због тога што је Фонд свој став да треба обуставити исплату пензија свим лицима која су се налазила у ситуацији као подносиоци представке недвосмислено изразио и засновао на мишљењима Министарства за социјалну политику и касније Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику. Што се тиче судске заштите, Суд је заузео став да се у околностима датог случаја није могло очекивати од подносилаца који су већ водили судске поступке траже и понављање поступка, што је Република Србија истакла као могућност. Због свега наведеног и имајући у виду цитирану судску праксу, Суд није прихватиуо приговор Републике Србије да подносиоци нису исцрпели сва расположива делотворна правна средства и представку је прогласио прихватљивом.

По питању основаности представке, позивајући се на опште принипе, Суд је истакао да се у његовој пракси сматра да уколико у некој држави уговорници постоји на снази закон којим је установљено право на исплату пензије, тај закон се мора посматрати као основ за власнички интерес који спада у оквир члана 1 Протокола 1. Неисплаћивање пензије се, на основу тога, може сматрати као мешање у мирно уживање имовине, и то мешање мора бити оправдано. Поред тога, први и наважнији захтев члана 1 Протокола 1 је да мешање државних власти у мирно уживање имовине мора бити законито, што подразумева постојање јасних, прецизних и усаглашених домаћих правних прописа. Свако мешање мора бити пропорционално циљу који се жели постићи, односно мора постојати правична равнотежа између опшег интереса и заједнице и заштите основних права поједнаца.

У вези са подносиоцима представке Суд је заузео став да се право подносилаца на инвалидску пензију може сматрати имовином у смислу члана 1 Протокола 1 и да обустава исплате пензије недвосмислено представља мешање у мирно уживање тог права. Према важећем Закону о пензијском и инвалидском осигурању, престанак права на пензију везује се за престанак услова за стицање и остваривање тих права, што код подносилаца није био случај. Такође, обустава исплате у временски неодређеном периоду по закону није предвиђена.

Суд је прихватио да је Фонд обуставио исплате на основу мишљења Министарства за социјалну политику и касније Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, али је указао да наведена мишљења никада нису објављена у „Службеном гласнику РС“,  и да се у складу са ставом Уставног суда Србије иста не могу сматрати законом, већ да је њихова функција да олакшају примену закона. Суд је такође истакао да је Врховни суд Србије, у свом мишљењу од 15. новембра 2005. године заузео став да је право на пензију може бити ускраћено неком лицу искључиво у складу са чланом 110 Закона о пензијском и инвалидском осигурању, а да исплата пензија не може зависити од тога да ли се доприноси за пензијско инвалидско осигурање прикупљају на одређеној територији или не.

На основу свега изложеног, Суд је заузео став да мешање државе у мирно уживање имовине подносилаца представке није било у складу са важећим законским прописим, тако да Суд није нашао за сходно да процењује да ли је у том мешању успостављена правична равнотежа између опшег интереса  заједнице и заштите основних права појединаца.

Због свега изложеног, Суд је заузео став да у случају подносилаца представке постоји повреда права на заштиту имовине из члана 1 Протокола 1.

Даље, што се тиче повреде члана 14 који се односи на општу забрану дискриминације, Суд је заузео став да подносиоци нису изнели релевантне доказе да су дискриминисани по питању исплате пензија на основу свог етничког порекла, тако да је по том питању представка проглашена неоснованом.

Одлучујући о захтеву за накнаду штете, Суд је сваком од подносилаца досудио износ од 7.000,00 евра на име накнаде нематеријалне штете. На име накнаде трошкова поступка Суд је подносиоцима заједнички досудио износ од 3.000,00 евра. Ови износи треба да буду плаћени у року од три месеца од наступања правоснажности пресуде. Поред наведеног, Република Србија је у обавези да исплати подносиоцима све пензије почев од 9. јуна 1999. године и 15. јануара 2000. године, са законском затезном каматом.

Веома је важно истаћи да је по овој пресуди Република Србија је у обавези да у року од шест месеци од наступања правоснажности предузме одговарајуће мере како би проблем исплате пензија корисницима са Косова и Метохије био решен. У том смислу је и сугестија Суда да се у наведеном року спроведе и верификација укупних потраживања, ради сагледавања обима укупног дуга, на сличан начин како је учињено у случају дуговања друштвених предузећа.

 


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ