Српски ћирилица Srpski latinica

 

ИНФОРМАЦИЈА О ПРЕСУДИ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА ПЕЈЧИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ ОД 8. ОКТОБРА 2013. ГОДИНЕ

  1. О ПРЕСУДИ

Пресуда се односи на остваривање права на исплату ткзв. војних пензија и примену Споразума о сукцесији у релевантном делу.  Суд је утврдио повреде члана 1. Протокола  бр. 1 уз Конвенцију и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту Конвенција).

ПОВРЕДА ЧЛАНА 1. ПРОТОКОЛА БР. 1 УЗ КОНВЕНЦИЈУ

 У ставу 54, Суд указује на обим заштите према члану 1. Протокола број 1 уз Конвенцију који сам по себи не ствара право на стицање имовине. Међутим, када држава има на снази законодавство које прописује исплату социјалних давања или пензија, мора се сматрати да постоји својински интерес који спада у оквир члана 1. Протокола број  1 за лица која испуњавају прописане услове. Према томе, када се износ пензије смањи или ускрати, то може представљати мешање у имовину, које може бити оправдано само општим интересом.

У ставовима, 56. и 57, Суд разматра питање примене Споразума о питањима сукцесије који је ступио на снагу 2. јуна 2004. године, према коме је лицима са двојним држављанством, пензију обавезна да исплаћује држава сукцесор на чијој територији то лице има пребивалиште. Суд примећује да према Уставу Србије међународни споразуми имају предност над домаћим законима, посебно са аспекта међународног права, укључујући и Бечку конвенцију о уговорном праву, према којој се држава не може ослободити обавезе да изврши међународни уговор позивањем на одредбе свог унутрашњег права.

У ставу 58, Суд закључује да је за примену Споразума о сукцесији, односно, за утврђивање одговорности за исплату војних пензија у предметима као што је овај предмет, релевантан критеријум, пребивалиште. Подносилац представке се преселио у Србију пре ступања на снагу Споразума о питањима сукцесије, у јануару 2002. године. Од 2. јуна 2004. године, надаље, држава је преузела одговорност за исплату војних пензија њеним држављанима са двојним држављанством са пребивалиштем на њеној територији.

У ставу 59. Суд дефинише свој задатак тиме што истиче да је главно питање да ли је предметно мешање било у складу са законом.

У ставовима, од 60. до 63, Суд наводи да су надлежни управни органи одбили  да примене Споразум о сукцесији упркос јасном упутству Врховног суда позивајући се на Уредбу о начину остваривања и престанку права из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника из 1994. године и Закон о пензијском и инвалидском осигурању из 2003. године ... У том смислу надлежни војни фонд је сматрао да пензију подносиоцу представке треба да исплаћује Хрватски пензиони фонд, али је Суд сматрао да такав  закључак нема потпору у чињеницама предмета ..... Штавише, исплата пензије подносиоцу представке из пензионог фонда Хрватске прекинута је 31. марта 2004. године, баш због тога што он више није живео у Хрватској. Осим тога, 1. августа 2012. године Филијала фонда у Новом Саду самоиницијативно је утврдила  право подносиоца представке да прима исплате пензије од Фонда почев од 1. јануара 2012. године, ослањајући се на исте разлоге као што су они на којима је подносилац представке засновао своје захтеве током поступка, од новембра 2004. године надаље.....Јасно је да је надлежни Фонд занемарио обавезу примене Споразума о сукцесији. 

Код свега наведеног Суд је утврдио да је дошло до повреде члана 1. Протокола бр. 1 уз Конвенцију.

ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВ 1.  КОНВЕНЦИЈЕ

У ставовима 67. до 72. Суд је разматрао допуштеност и  основаност представке у погледу повреде члана 6. став 1. Конвенције.

Разматрајући основаност Суд је указао да се дужина управног поступка узима у обзир у смислу члана 6. став 1. Конвенције. С тим у вези Суд је приметио да када према домаћем законодавству подносилац представке мора да исцрпи претходне управне поступке пре обраћања суду, поступак пред управним органима се узима у обзир када се рачуна укупна дужина поступка у сврхе члана 6. Конвенције....У вези са периодом који треба узети у обзир Суд закључује да је.... период који треба узети у разматрање почео тек када се подносилац представке жалио против те одлуке, пошто је тек тада „спор“ у оквиру значења члана 6. став 1. настао ...... Суд даље примећује да је поступак пред Уставним судом још увек у току. До сада он траје више од осам година. У том периоду, донето је осам одлука, предмет је разматран на три нивоа судске надлежности, а два пута је враћен на нижу инстанцу.

Имајући у виду наведено Суд је утврдио повреду члана 6. став 1. Конвенције.

 

  1. ПРЕСУДОМ УСТАНОВЉЕНА ОБАВЕЗА ДРЖАВЕ

Због постојања повреда, Суд је нашао да је држава дужна да подносиоцу накнади материјалну штету, нематеријалну штету и трошкове поступка.

Накнада материјалне штете подразумева обавезу државе да подносиоцу исплати заостале пензије почев од 2.  јуна 2004. године, до 31. децембра 2011. године, са каматом.

Накнада нематеријалне штете подразумева обавезу државе да подносиоцу исплати 3.900 ЕУР (три хиљаде девет стотина евра) у динарској противвредности.

Подносиоцу су досуђени и трошкови у износу од 4.335 ЕУР (четири хиљаде триста тридесет пет евра) у динарској противвредности.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ