Српски ћирилица Srpski latinica

 

Лепојић против Србије (представка бр. 13909/05)

Дана 6. новембра 2007. године Европски суд за људска права у Стразбуру (Суд) је утврдио, са 5 гласова за и 2 гласа против, да је подносиоцу представке, господину Зорану Лепојићу повређено право заштићено чланом 10 Конвенције (права на слободу изражавања).

У складу са тим Суд је, такође са 5 гласова за и 2 гласа против, обавезао Републику Србију да:

- плати подносиоцу представке 3.000,00 евра у динарској противвредности на име нематеријалне штете и 250,00 евра у динарској противвредности на име трошкова поступка, најкасније у року од три месеца од наступања правоснажности пресуде, уз обавезу исплате камате за износ накнаде који је плаћен након протека та три месеца.

Подносилац представке се жалио да му је повређено право на слободу изражавања пресудом Општинског суда у Бабушници од 11. јуна 2003 године коју је потврдио Окружни суд у Пироту 8. октобра 2004. године.

Наиме, Општински суд у Бабушници је по приватној кривичној тужби бившег градоначелника Бабушнице (П. Ј.) прогласио подносиоца представке кривим због клевете због немогућности да докаже истинитост или основе да верује у једне изјаву коју је написао у тексту који је објавио у гласилу „Народне лужничке новине" под насловом „Насилнички председник".

Спорни пасус гласи:"... Тако Петар Јончић у јуловској еуфорији, под слоганом пара врти где бургија неће, зарад своје личне егзистенције сумануто троши новац грађана општине на: спонзорства, гала ручкове... „

У образложењу пресуде општински суд је навео да је подносилац представке употребио реч „сумануто" у намери да представи П. Ј. лудим. Поред тога општински суд је у образложењу навео да с обзиром да су и подносилац представке и П.Ј. политичари они имају посебну обавезу да се обраћају један другом на одговарајући начин и да условна осуда коју је изрекао има за циљ да одврати подносиоца представке од понављања тог кривичног дела.

По каснијој тужби за накнаду штете због претрпљеног душевног бола, П. Ј. против подносиоца представке, општински суд је обавезао подносиоца представке да исплати приближно 1.970,00 евра П. Ј. Ову пресуду је потврдио Окружни суд, с тим што је преиначио део пресуде који се односи на трошкове поступка смањивши овај укупни износ за око 350,00 евра. У образложењу ове пресуде општински суд је заузео и став да је углед градоначелника као изабраног лица и директора врло успешног локалног предузећа значајнији од обичног грађанина.

Подносилац представке се жалио на ову пресуду. Окружни суд је преиначио само део пресуде који се односи на трошкове поступка, док је у осталом делу жалбу одбио.

Подносилац представке се жалио на то да му је повређено право из члана 10 Конвенције (право на слободно изражавање) наведеном кривичном и цивилном пресудом.

Поред приговора ratione temporis заступник је и приговорио да подносилац представке није исцрпео сва делотворна домаћа правна средства наводећи између осталог и захтев за заштиту законитости. Међутим Суд је, у складу са својом судском праксом, закључио да се подношење предлога јавном тужиоцу за покретање захтева за заштиту законитости не може сматрати делотворним. Наиме, један од услова да би неки правни лек био делотворан је да тај правни лек може да се уложи директно и да његово улагање не зависи од оцене неког државног органа.

У самој оцени да ли је било повреде права на слободно изражавање Суд је закључио да су одређени захтеви за ограничење овога права у овом случају испуњени, као што је захтев да ограничење буде јасно прописано законом и захтев да ограничење има легитиман циљ. Међутим, Суд је сматрао да захтев да је ограничење „неопходно у демократском друштву" у овом случају није испуњен.

Суд је нарочито критиковао став домаћег суда да је углед П. Ј. значајнији од угледа обичног грађанина. Наиме, став Суда је да је рад изабраних лица нарочито подложан критици.

Подносилац представке се жалио и на повреду члана 6 Конвенције. Суд је сматрао да је ова жалба прихватљива али је сматрао да није потребно испитивати посебно ову повреду с обзиром да је већ утврђена повреда члана 10 Конвенције.

Двојица судија која су била против ове пресуде су судија V. Zagrebelsky и судија М. Крећа, ad hoc судија постављен од стране Републике Србије, чији су издвојена мишљења прикључена тексту пресуде.

Преузми пресуду (english) или (српски).

Напомена: Ова пресуда ће постати правоснажна под условима прописаним чланом 44 став 2 Конвенције. Могуће су редакторске промене текста пресуде.

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ