Српски ћирилица Srpski latinica

 

Мајкић и Кин-Стиб против Србије (п. бр. 12312/05)

Дана 20. априла 2010. године Европски суд за људска права (Суд) jе донео  пресуду у корист подносилаца представке, компаније Кин-Стиб и Милорада Мајкића.

Подносиоце представке је заступао C.Leon, адвокат из Беча.

Подносиоци представке су се притуживали да су им повређена права загарантована чланом 6. ставом 1 Конвенције, чланом 13. и чланом 1. Протокола бр. 1.

Суд је једногласно утврдио:

1. Да су притужбе на основу члана 1. Протокола бр. 1 уз Конвенцију због делимичног неизвршења арбитражне одлуке допуштене, а да нема потребе за посебним разматрањем притужби на основу члана 6. став 1 и члана 13. Конвенције;
2. Да је представка у преосталом делу недопуштена;
3. Да је дошло до повреде члана 1. Протокола бр. 1 уз Конвенцију у вези са делимичним неизвршењем арбитражне одлуке;
4. а) Да се Тужена држава обавезује да из сопствених средстава и  у року од три месеца од дана правоснажности пресуде, у складу са чланом 44. став 2, Конвенције, исплати подносиоцима представке износе досуђене правоснажним пресудама у поступцима за накнаду штете, донетим после усвајања арбитражне одлуке, и  то: пресуда Врховног суда Србије од 30. јануара 2002. године, пресуда од 3. марта 2005. и решење од 8. септембра 2005. године Трговинског суда у Београду, умањено за укупан износ исплата извршених у међувремену.
б) Да се Тужена држава обавезује да у истом периоду исплати подносиоцима представке износ од укупно 8.000,00 евра по основу нематеријалне штете, у динарској противвредности на дан исплате и првом подносиоцу представке износ од 30 000,00 евра на име трошкова поступка;
в) Уколико се износ наведен под б) не исплати у наведеном року на њега ће се зарачунавати камата која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке уз додатак од три процентна поена.

КРАТАК ПРЕГЛЕД ЧИЊЕНИЧНОГ СТАЊА:

Предузеће Кин-Стиб је 12. октобра 1989. године закључило уговор о заједничком улагању са „Хотелом Интерконтинентал Београд“  који се односио на отварање играчнице-казина у овом хотелу. Даље се констатује да је власник хотела било предузеће „Генералекспорт“ („Генекс“), „једно од највећих друштвених предузећа“.

Овим уговором је било предвиђено да ће први подносилац представке имати право на 80% зараде која се оствари у предметном казину. Чланом 19 овог уговора је било предвиђено да ће „Генекс“ у сваком случају имати обавезу да исплаћује као загарантовани минимум зараде годишње, износ од 500.000 УСД.

Казино је отворен у октобру 1990. године, а затворен је 1993. године.

Поступак пред Спољно-трговинском арбитражом при Привредној комори Југославије

Суд је даље навео да је 1995. године предузеће Кин-Стиб покренуло поступак пред Спољно-трговинском арбитражом при Привредној комори Југославије тражећи повраћај казина и накнаду штете због кршења уговора. Дана 10. априла 1996. године арбитражни суд је донео одлуку којом је обавезао „Генекс“ да а) исплати накнаду у износу од УСД 1.999.992,00 са каматом од 6% због немогућности првог подносиоца представке да користи казино у периоду од 1. априла 1995. године до 31. марта 1996. године; б) да омогући првом подносиоцу представке да исти врати у посед; в) да ефективно управља казином у периоду од 5 године после поновног отварања.

Поступак за извршење арбитражне одлуке

Трговински суд у Београду је 7. јуна 1996. године наложио извршење арбитражне одлуке од 10. априла 1996. године у делу који се односи на исплату накнаде у складу са арбитражном одлуком.

Суд је констатовао да су „Generaleksport“ и „International CG“, поступили по арбитражној одлуци до 6. маја 1998. године.

Суд је даље навео да је први подносилац је 22. марта 2004. године тражио извршење арбитражне одлуке у делу који се односи на враћање играчнице – казина, у посед и њено коришћење у наредних пет година од тренутка отварања. Трговински суд је наложио извршење 28. маја 2004. године. Иако су дужници неколико пута новчано кажњени, предметно решење није било извршено, па је 24. октобра 2006. године Трговински суд обуставио извршни поступак, констатујући да је одређена максимална новчана казна у складу са Законом о извршном поступку.

Дана 10. марта 2008. године Трговински суд је констатовао да је 9. августа 2007. године Агенција за приватизацију донела одлуку о реструктурирању дужника и прекинуо извршни поступак до завршетка поступка реструктурирања.

Поступци за накнаду штете на име изгубљене добити

У поступцима за накнаду штете које први подносилац покренуо против компаније International CG и компаније Generalexport, Привредни суд у Београду је својом пресудом XXVII 2801/99 од 27. јуна 2001. године досудио првом подносиоцу представке накнаду штете на име изгубљене добити у износу од УСД 4.333.333,16 за период од 1. априла 1996. године до 31. маја 1998. године.

Врховни суд Србије је својом одлуком од 30. јануара 2002. године преиначио ову пресуду тако што је досуђени износ умањио на износ од 1.083 332,00 УСД са припадајућом каматом. С обзиром да је први подносилац представке у међувремену тражио извршење пресуде од 27. јуна 2001. године, одређени износ му је већ био исплаћен  до 14. фебруара 2002. године када је Привредни суд у Београду обуставио извршни поступак имајући у виду одлуку Врховног суда. Износ исплаћен првом подносиоцу представке до обуставе извршног поступка био је за око 700 000,00 УСД већи од износа на који је Врховни суд преиначио првостепену пресуду (1.083 332,00 УСД).

За период  од 1. јуна 1998. до 1. априла 2001. године Трговински суд у Београду је својом пресудом бр. XXXVI –П. 4400/04 од 3. марта 2005. године досудио првом подносиоцу на име изгубљене добити износ од 1.426 666,60 УСД са доспелом каматом због немогућности првог подносиоца да користи предметни казино. Ова пресуда је потврђена пресудом Вишег трговинског суда од 21. фебруара 2006. године. Врховни суд је одбацио ревизију 27. јуна 2007. године. У међувремену, први подносилац представке је покренуо поступак за извршење ове пресуде. Дана 27. марта 2006. године Трговински суд је донео решење о извршењу и како Суд то наводи, чини се да овај поступак и даље траје.

ПОВРЕДА ЧЛАНА 1 ПРОТОКОЛА БР. 1 УЗ КОНВЕНЦИЈУ

ДОПУШТЕНОСТ


У одбрани РС истакнуто је да је представка недопуштена у  вези са другим подносиоцем представке, с обзиром да је он власник само 25% имовине првог подносиоца, те да је арбитражна одлука била донета у корист првог подносиоца представке (предузеће Кин-Стиб). Суд је без обзира на ове чињенице (став 74. пресуде) сматрао да с обзиром на то да је други подносилац представке 8. новембра 1994. године откупио од Г.Ј. (тада јединог власника првог подносиоца) сва права и интересе која проистичу из уговора о заједничком улагању“ од 12. октобра 1989. године, подносиоци представке су тако блиско повезани па би „њихово раздвајање било вештачко“.

Држава је такође истицала да је представка ratione personae недопуштена у погледу првог подносиоца, с обзиром да накнада досуђена арбитражном одлуком у потпуности исплаћена. У том смислу, Суд је подсетио (став 77.) да одлука или мера донета у корист подносиоца представке у принципу није довољна да би се подносилац могао лишити статуса жртве, осим ако националне власти признају, експлицитно или суштински повреду Конвенције, и затим понуде накнаду за ту повреду.

стога, Суд је огласио представку допуштеном.

ОСНОВАНОСТ

Разматрајући  основаност представке Суд је установио да (став 84.):

1. Тужба заснована на арбитражној одлуци неспорно потпада под имовину у смислу члана 1. Протокола бр. 1;
2. Привредни суд је 7. јуна 1996. године наложио извршење ове одлуке у целини;
3. Закључно са 6. мајем 1998. године дужници су исплатили накнаду досуђену арбитражном одлуком;
4. До 24. октобра 2006. године Трговински суд је одредио максимум новчаних казни у складу са законом, ради извршења арбитражне одлуке у преосталом делу;
5. Чини се да није било даљих покушаја да се арбитражна одлука изврши, односно да није било других законских могућности којима би се извршење обезбедило.
6. Дана 10. марта 2008. године извршни поступак је обустављен до завршетка поступка реструктурирања дужника.
7. Спорни извршни поступак је у временској надлежности Суда више од пет година и десет месеци.

Суд закључује да српске власти нису предузеле све неопходне мере како би арбитражна одлука била у потпуности извршена. Оваква оцена је у складу са праксом Суда. Наиме Суд је много пута установио да је одговорност државе да употреби све расположиве законске могућности како би се извршила обавезујућа арбитражна одлука уколико тужба заснована на арбитражној одлуци потпада под имовину у смислу члана 1. Протокола бр. 1, што је овде свакако случај.

ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. (1) И ЧЛАНА 13. КОНВЕНЦИЈЕ

Разматрајући друге повреде Конвенције на које су се подносиоци представке притуживали, Суд је уважио наводе одбране да је поступак за поништај арбитражне одлуке од 10. априла 1996. године окончан одлуком Врховног суда од 24. децембра 1997. године када је ревизија тужилаца одбијена. С обзиром да се Конвенција у односу на Републику Србију примењује од 3. марта 2004, то је Суд притужбе у вези с овим поступком одбацио ratione temporis. У вези са предлогом за понављање поступка поништаја Арбитражне одлуке, који је поднет 5. фебруара 2002. године, Суд је констатовао да се одредбе члана 6. Конвенције не примењују на поступке којима се захтева понављање поступака који су већ правоснажно окончани, па је притужбе у вези с тим одбацио ratione materiae.

Разматрајући притужбе које су подносиоци представке поднели у вези са повредом члана 13. Конвенције, Суд је закључио да се наведене притужбе односе на пропуст Тужене државе да изврши предметну арбитражну одлуку, а  које притужбе  је већ разматрао у вези са повредом члана 1. Протокола бр. 1, те да нема потребе да их поново разматра.

ПРАВИЧНА НАКНАДА И ТРОШКОВИ ПОСТУПКА

Први подносилац представке је на име материјалне штете тражио неодложно и потпуно извршење арбитражне одлуке од 10. априла 1996. године. Алтернативно, захтевао је на име изгубљене добити износ УСД 166 666,64 месечно почев од 1. априла 1996. године до данас, износ од 566 724,80 УСД на има смањене вредности опреме уложене у казино и 100 000,00 УСД на име нематеријалне штете.

Други подносилац представке је тражио 120 000,00 УСД на име материјалне штете и 200 000,00 УСД на име нематеријалне штете.

У одбрани је истицано да је првом подносиоцу представке исплаћен одређена накнада због неизвршења арбитражне одлуке, те да су захтеви у преосталом делу неосновани и превисоко постављени, имајући у виду праксу Суда.

Суд је подносиоцима на име накнаде нематеријалне штете досудио укупно износ од 8.000,00 евра.

Разматрајући накнаду на име изгубљене добити Суд је констатовао:

1. да на основу арбитражне одлуке у делу који није извршен првом подносиоцу треба омогућити да уђе у посед предметног казина и користи га у периоду од 5 године;
2. да такво извршење више није могуће јер би се угрозила права трећих лица;
3. да је правоснажним пресудама првом подносиоцу представке досуђена одређена накнада на име изгубљене добити за период од 1. априла 1996. године до 1. априла 2001. године;
4. да Суд није у најбољем положају да процењује износ ове штете;
5. да образложење које су дали домаћи судови не указује на било какву арбитрерност и констатује да судови нису имали обавезу да приликом обрачуна висине штете примењују метод који је користила Арбитража;
6. да су Generalexport и International CG друштвена предузећа, што значи да је држава дужна да исплати њихова дуговања утврђена правоснажним судским одлукама, као што је Суд већ више пута утврдио нпр. у пресудама Качапор и други против Србије и Црнишанин и други против Србије.

Суд је закључио да имајући у виду све наведене околности, Влада мора из сопствених средстава да исплати подносиоцима, износе досуђене правоснажним одлукама на име накнаде штете за изгубљену добит, умањено за износе већ извршених исплата (видети горе – изрека пресуде под 4.).

Суд је захтеве подносилаца у преосталом делу одбацио.

ЗАКЉУЧАК

Овом пресудом Суд је још једном потврдио свој став да се држава не може оправдати због неизвршавања правоснажних одлука и да је обавеза држава уговорница да употребе сва доступна правна средства како би се извршила обавезујућа одлука, под условом да садржи довољно утврђен захтев који се може подвести под имовину у смислу члана 1. Протокола бр. 1 (став 83. пресуде). Држава мора осигурати да се такве пресуде изврше без одлагања и у том смислу цео систем мора бити ефикасан у праву и пракси (пресуда Марчић против Србије, став 56).

С обзиром да су дужници подносилаца представке друштвена предузећа, Суд је остао код свог става да је држава одговорна за дугове друштвених предузећа који су утврђени правоснажним судским одлукама. Тако и у овом предмету, Влада је обавезана да „из сопствених средстава“ изврши предметну исплату по основу правноснажних домаћих пресуда.

У погледу накнаде на име материјалне и нематеријалне штете, Суд у највећем делу није уважио захтеве подносилаца представке, односно у погледу материјалне штете обавезао је државу да изврши одлуке сопствених судова, а на име нематеријалне штете досудио вишеструко мањи износ од захтева који су поставили подносиоци представке.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ