Српски ћирилица Srpski latinica

 

Марчић и други против Србије (представка бр. 17556/05)

Европски суд за људска права је 30. октобра 2007. године објавио пресуду у односу на Републику Србију, а поводом представке коју су заједнички поднели Србислав Марчић и још 16 других лица против Републике Србије, заведене под бројем 17556/05. Наведеном пресудом утврђена је повреда права на мирно уживање имовине из члана 1 Протокола 1 уз Конвенцију.

Суд је обавезао Републику Србију да:

- да обезбеди, на одговарајући начин, у року од три месеца од правноснажности ове пресуде потпуно извршење пресуде Трговинског суда у Лесковцу од 27. децембра 1990. године којом су усвојени тужбени захтеви Србислава Марчића и још 16 других лица за исплату зарада остварених на раду у Ираку током осамдесетих година прошлог века.

Суд је нашао да нема разлога да испитује наводне повреде члана 6 став 1 Конвенције, због идентичности притужби по том основу са притужбама по основу члана 1 Протокола 1, док захтев за исплату правичне накнаде подносиоцима Суд није усвојио, јер подносиоци нису испоштовали члан 60 Правила Суда, нити члан 5 Практичних упутстава Суда у вези са опредељивањем износа правичне накнаде и пружања одговарајућих доказа уз захтев.

У вези са приватљивошћу представке Заступник је истакао приговоре временске и персоналне ненадлежности Суда, као и приговор неисцрпљивања домаћих правних средстава.

У приговору временске ненадлежности Суда истакнуто је да је стечајни поступак у односу на туженог (предузеће «Механизација») окончан 27. децембра 1990. године, а да је Република Србија Протокол 1 уз Конвенцију ратификовала 3. марта 2004. године. Сем тога захтев подносилаца је застарео у смислу члана 371 Закона о облигационим односима.

Суд је истакао да одлука о окончању стечајног поступка није никада објављена у «Службеном гласнику», иако је Законом о принудном поравнању, стечају и ликвидацији постојала таква обавеза, што указује на то да поступак стечаја није ни окончан. У вези са приговором застарелости Суд је сматрао да се овај приговор може усвојити једино када је истакнут од стране дужничке компаније током поступка пред домаћим судом, сагласно члану 360 став 3 Закона о облигационим односима, што овде није био случај.

У приговору персоналне надлежности Суда истакнуто је да првом, дванаестом, шеснаестом и седамнаестом подносиоцу није признат статус повериоца у стечајном поступку. Суд се сложио са тим, али је сматрао да њима као наследницима поверилаца у стечајном поступку ex lege припада својство поверилаца.

Поводом приговора неисцрпљивања домаћих правних средстава Суд се позвао на своје раније ставове о делотворности обраћања Надзорном одбору Врховног суда Србије и некадашњем Суду СЦГ, а у вези са чињеницом да подносиоци нису захтевали извршење сагласно са Законом о извршном поступку Суд је ове наводе оценио ирелевантним, јер на Трговинском суду лежи свакако обавеза да изврши своју сопствену одлуку.

У вези са меритумом Заступник је истакао тоталну пасивност подносилаца по питању остваривања својих захтева пре обраћања Европском суду, сложеност случаја због броја поверилаца и проблема утврђивања тачне висине њихових захтева, као и чињеницу да повериоци нису дефинитивно лишени свог права, јер имају одлуку домаћег суда чије извршење нису захтевали.

Суд ову аргументацију није прихватио и приликом доношења своје одлуке руководио се релевантним принципима из своје праксе (извршење интегрални део суђења; држава у обавези да организује свој правни систем тако да се правноснажне пресуде извршавају, па макар се радило и о приватним странкама), као и околностима конкретног случаја према којима правноснажна пресуда Трговинског суда у Лесковцу није извршена од 1990. године, а посебно тиме да ни након три године и седам месеци од ступања Конвенције на снагу у односу на Републику Србију наведена пресуда и даље није извршена.

У смислу члана 44 став 2 Конвенције правноснажност пресуде наступа када странке изјаве да неће захтевати да се предмет изнесе пред Велико веће Суда, када колегијум одбије захтев за обраћање Великом већу и у сваком случају по протеку три месеца после доношења пресуде.

Преузми пресуду (english) или (српски).

Напомена: Ова пресуда ће постати правоснажна под условима прописаним чланом 44 став 2 Конвенције. Могуће су редакторске промене текста пресуде.

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ