Српски ћирилица Srpski latinica

 

Милошевић против Србије (п. бр. 31320/05)

Европски суд за људска права је 28. априла 2009. године објавио пресуду по представци од 17. августа 2005. године заведеној под бројем 31320/05 коју је поднео подносилац Славиша Милошевић преко пуномоћника Николе Радосавовића. Овом пресудом утврђена је повреда члана 5 став 3 Европске конвенције о људским правима, а држава Србија је обавезана да подносиоцу плати 3000 евра на име нематеријалне штете и 500 евра на име трошкова поступка, а све у динарској протввредности, по средњем курсу на дан исплате.

Суд је одбио вишак захтева за накнаду до тражених 10.000 евра, док је поводом притужбе у вези са повредом слободе кретања (члан 2 Протокола 4) сматрао да није неопходно испитивање ове повреде.
Релевантне чињенице

У предметном случају против Славише Милошевића Пето ОЈТ у Београду 28. октобра 1999. године поднело захтев за спровођење истраге због већег броја тешких крађа, кривичног дела из члана 166 ст. 1 КЗ. Пети општински суд у Београду је 16. децембра 1999. године донео против окр. Милошевића решење о спровођењу истраге поводом наведених кривичних дела. С обзиром да се окривљeни позивањем и покушајем принудног довођења није могао наћи на адреси која је је била доступна суду, 18. јануара 2000. године истражни судија Петог општинског суда 18. јануара 2000. године донео је решење Ки 40/00 којим је према окриљеном одређен притвор. Поводом овог решења окривљени је 20. јануара 2005. године лишен слободе. Окривљени је 27. јануара 2005. године (седам дана након лишења слободе) у присуству браниоца по службеној дужности испитан од стране истражног судије Петог општинског суда и тада се одрекао права на жалбу против решења Ки 40/00 од 18. јануара 2000. године у циљу заказивања суђења у што краћем року. Након подизања оптужнице против окривљеног, 3. фебруара 2005. године, кривично веће Петог општинског суда је решењем Кв 81/05  К 103/05 од 4. фебруара 2005. године продужило притвор према окривљеном за нових тридесет дана, а да није саслушало окривљеног нити његовог браниоца. Против овог решења бранилац је изавио жалбу тврдећи да није био хитно изведен пред судију позивајући се на члан 5 став 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Окружни суд у Београду, без присуства окривљеног и његовог браниоца, одбио је ову жалбу својим решењем  Кж 412/2005 од 18. фебруара 2005. године. Суђење је окривљеном отпочело 2. марта 2005. године, а 18. маја 2005. године окривљени је оглашен кривим и осуђен на казну затвора од 1 године и 2 месеца након чега је пуштен из притвора. Окр. Милошевић је 26. јула 2005. године изјавио жалбу против ове пресуде. Поводом ове жалбе Окружни суд у Београду је укинуо побијану пресуду 19. децембра 2005. године. Новом пресудом од 16. фебруара 2007. године подносилац је оглашен кривим и осуђен је на осам месеци затвора. Против ове пресуде је такође била изјављена жалба.
Допуштеност представке

1. Рок од шест месеци; Суд није прихватио наводе државе да је представка поднета ван рока од шест месеци који се тражи чланом 35 став 1 Конвенције. Наиме, Суд је истакао да се радило о континуираној ситуацији, која је престала тек када је 2. марта 2005. године окривљени изведен пред суд „овлашћен да га пусти на слободу.“ Дакле, иако је окривљени 27. јануара 2005. године саслушан од стране истражног судије, а представку је поднео 17. августа 2005. године, не може се говорити о непоштовању рока од шест месеци јер је, по мишљењу Суда,  континуирана ситуација која је довела до повреде окончана 2. марта 2005. године.

Оно што се може јавити као дилема у овом случају је то, да ли се може радити о престанку континиране ситуације 18. фебруара 2005. године, када је жалба окривљеног, у којој се позвао на повреду члана 5 став 3 Конвенције, одбијена од стране Окружног суда у Београду. Међутим, уколико би се прихватио и тај датум, то такође ништа не мења по питању поштовања рока од шест месеци.

2. Исцрпњивање унутрашњих правних средстава; Суд је поновио своје раније аргументе у вези са непостојањем делотворних средстава за повреде у питању (то није тужба у смислу члана 200 Закона о облигационим односима, нити захтев за заштиту законитости), ван оних средстава која су која су искоришћена током вођења кривичног поступка, а којом приликом је истакнута повреда члана 5 став 3 Конвенције, али је домаћи судови нису узели у обзир.
Меритум

Држава је истакла током овог поступка да је притвор у конкретном случају одређен на законит начин, од стране суда, а не од стране полиције или јавног тужиоца (што важи за неке друге правне системе). Поред тога, подносилац је пред истражног судију изведен за мање од седам дана након лишења слободе, а био би изведен и раније, да његов бранилац није тражио одлагање саслушања. Најзад, истакнуто је да је суђење окончано брзо, те да је окривљени одмах после тога пуштен на слободу.

Суд се није сложио са оваквом аргументацијом. Наиме, по мишљењу Суда истражни судија пред кога је окривљени изведен 27. јануара 2005. године по одредбама ЗКП, које је Суд у пресуди детаљно навео, није био овлашћен да испита притвор према окривљеном и да га пусти на слободу, већ је то учињено тек на главном претресу 2. марта 2005. године. Због тога, Суд је сматрао да без обзира на чињеницу да је притвор према окривљеном одређен на законит начин, окривљени  је од тренутка хапшења био више од 41 дан лишен могућности да буде изведен пред судију, који би био овлашћен да испита његов даљи боравак у притвору и да га пусти на слободу, због чега је установио повреду члана 5 став 3 Конвенције.
Коментар

Оно што може изазвати извесну дилему у овом случају је питање да ли је извођењем пред истражног судију дана 27. јануара 2005. године испуњен захтев из члана 5 став 3 Конвенције, да свако ко је ухапшен или лишен слободе буде „без одлагања изведен пред судију или друго службено лице законом одређено да обавља судске функције,“ тј. да ли је промптност извођења пред судију требало разматрати за период од 20. до 27. јануара 2005. године, како је тврдила држава или за период од 20. јануара до 2. марта 2005. године, како је нашао Суд.

Наиме, стандард у погледу брзине поступања Суда постављен чланом 5 став 3 Конвенције много је строжи од стандарда постављеног чланом 5 став 4 Конвенције, што потврђује пракса Европског суда. Тако на пример у случају О`Хара против Уједињеног Краљевства Суд је нашао да је период од шест дана и тринаест сати исувише дуг период са становишта наведеног стандарда. Чак и период од четири дана и шест сати представља исувише дуг период, а што Суд констатује у случају Броган и други против Уједиљеног Краљевства. У оба ова случаја тужена држава је покушала да оправда поступање судских органа посебним тешкоћама у истрази у вези са терористичким актима. Суд такво образложење није прихватио, због чега би Суд у случају Милошевић вероватно установио повреду и да је само био фокусиран на испитивање периода од 20. јанаура до 27. јануара 2009. године.

Међутим, у овом случају Суд је изгледа желео да укаже на извесне непрецизности у српском кривичном процесном законодавству, што може бити разлог за захтевање примене извесних генералних мера приликом извршавања ове пресуде.

Преузми пресуду (english) или Милошевић против Србије (31320/05) на српском језику (208.49 kB 2009-05-05 09:57:01).

Напомена: Ова пресуда ће постати правоснажна под условима прописаним чланом 44 став 2 Конвенције. Могуће су редакторске промене текста пресуде.

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ