Српски ћирилица Srpski latinica

 

Оташевић против Србије, број 32198/07 - ПРИКАЗ ПРЕСУДЕ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) објавио је 5. фебруара 2013. године пресуду у предмету Оташевић против Србије и утврдио да није било повреде члана 3. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту Конвенција), а у погледу наводне повреде члана 13. Конвенције прогласио је представку недопуштеном.

Чињенице предмета

Притужбе подносиоца представке су се у принципу односиле на поступање полиције по привођењу у полицијску станицу у Сомбору, после сукоба насталих поводом спасавања паса луталица. Подносилац је навео да је, када је 14. августа 2003. године изведен пред истражног судију пожалио  да је био тучен у полицијској станици, што је суд констатовао, али није у вези с тим ништа предузео. Подносилац је затим пуштен на слободу. Након прибављања лекарског уверења о повредама које је задобио, подносилац представке је поднео кривичну пријаву против Љ.Ј. и још једног полицајца који је био на дужности тог дана.

С обзиром да је општински јавни тужилац одлучио да одустане од кривичног гоњења, подносилац представке је поступак наставио у својству оштећеног као тужиоца. Општински суд у Сомбору је 1. фебруара 2006. године донео ослобађајућу пресуду бр. 6К 577/03. Окружни суд је ову пресуду потврдио 29. децембра 2006. године.

Притужбе на повреде члана 3. Конвенције

Допуштеност

У погледу притужби подносиоца на повреде права из члана 3. Конвенције у суштинском смислу, Суд је оценио да се ове притужбе морају одбацити с обзиром да се односе на поступање полиције које се догодило током 2003. године, односно пре ступања Конвенције на снагу у односу на РС.

У погледу притужби које се односе на повреду члана 3. у процесном смислу, односно на делотворну истрагу, Суд је оценио да се не могу прихватити аргументи државе у погледу недопуштености. Наиме, у одбрани је истакнуто да се наводно понижавајуће поступање десило пре ступања Конвенције на снагу у односу на тужену, да је кривична пријава поднета у августу 2003. године, да је  јавни тужилац одустао од кривичног гоњења у новембру 2003. године, те да се само поступак по приватној тужби подносиоца представке одвијао у временској надлежности Суда. Суд је истакао да држава има обавезу да спроведе делотворну истрагу у вези са сваком уверљивом тврдњом о понижавајућем поступању државних органа, без обзира да ли се то поступање десило пре или после ратификације Конвенције. Такође, потребно је да је „значајан део процесних корака у складу за захтевима Конвенције, предузет или је требало да буде предузет, после ступања Конвенције на снагу“ (став 24. пресуде).

Суд је такође истакао да жртве нису дужне да саме захтевају кривично гоњење државних службеника оптужених за понижавајуће поступање или злостављање, али је то дужност јавног тужиоца. Уколико жртва ипак преузме кривично гоњење и води одређени поступак против државних службеника због наводног злостављања, тај поступак постаје саставни део случај и мора се узети у обзир (став 25. пресуде).

Дакле, у овом предмету Суд је сматрао да се кривични поступак који је наставио подносилац представке након одустанка јавног тужиоца, мора узети у обзир у контексту члан 3. Конвенције у процесном смислу.

Основаност

Разматрајући основаност притужби у погледу члана 3. у процесном смислу, односио ефикасност предметног кривичног поступка, Суд је указао да истрага треба да доведе до идентификовања и кажњавања одговорних. Уколико тога не би било, општа забрана злостављања и нечовечног или понижавајућег поступања и кажњавања, би упркос суштинској важности, била неефикасна у пракси....Истрага мора бити темељна, а државни органи имају обавезу да са озбиљношћу покушају да утврде шта се догодило и не би требало да се ослањају на брзе или погрешно засноване закључке само ради окончања истраге.  Истрага мора бити брза и независна. Истрага није независна уколико је спроводе припадници јединице (полицијске) који су наводно и довели до злостављања или понижавајућег поступања (став 31. пресуде).

Посматрајући околности овог предмета, Суд је приметио да је по добијању кривичне пријаве, јавни тужилац прибавио изјаве подносиоца и полицајаца који су били на дужности критичне ноћи. Међутим, те изјаве су дате у оквиру исте јединице која је била укључена у наводно понижавајуће поступање подносиоца, па према томе истрага није била независна. Суд даље наводи да иако су подносилац, окривљени, четири друга полицајца и вештак, саслушани пред истражним судијом, није било намере истражног судије да заиста претресе чињенице и утврди учешће полицајаца у предметном инциденту. Међутим, с обзиром да су се ове радње дешавале пре ступања Конвенције на снагу, Суд наведене пропусте није узео у обзир приликом оцене о повреди члана 3. у процесном смислу.

Разматрајући ток поступка по преузимању кривичног гоњења од стране подносиоца, Суд је приметио да је оптужни акт поднет у априлу 2004, да су за време суђења саслушани подносилац, оптужени и бројни сведоци. Подносилац је имао прилику да унакрсно испитује кључне сведоке. Суд је приметио да је задовољан марљивошћу коју је показао поступајући суд покушавајући да утврди да ли је подносилац представке задобио повреде у тучи са М.М., или у полицијској станици. Чињеница да су оптужени на крају ослобођени није довољна сама по себи да би се утврдила повреда члана 3. Конвенције. Процесна обавеза према члану 3. је обавеза средства, а не циља, јер не мора свака истрага да доведе до закључка који се поклапа са наводима жалиоца (став 34. пресуде).

Суд је такође приметио да је кривични суд донео пресуду за мање од две године после формалног подношење оптужног акта од стране подносиоца. Ову пресуду је потврдио другостепени суд за мање од годину дана. Према томе, Суд је закључио да је кривични поступак завршен разумно брзо и ефикасно, те да је део поступка који се одвијао у периоду након ратификације Конвенције, био у складу са захтевима Конвенције, па према томе није дошло до повреде процесних обавеза из члана 3. Конвенције.

Коментар

Ова пресуда показује од колике је важности ефикасно вођење кривичног поступка, који је пред две судске инстанце окончан за три године. У таквим околностима извесни пропусти у истрази, као што је пасивност истражних органа (ставови 7 и 10 пресуде), пристрасност (став 9 пресуде), неотклањање контрадикторности доказа (став 13 пресуде), застарелост једног кривичног поступка (став 15 пресуде), некажњивост за повреде нанете оштећеном (став 16), нису узети у обзир због временске ненадлежности Суда. То значи да би у свим сличним поступцима требало водити рачуна да се такви пропусти не дешавају, јер нису у складу са захтевима из Конвенције, па могу довести до повреде Конвенције, без обзира на дужину трајања поступка.

 


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ