Српски ћирилица Srpski latinica

 

Поповић против Србије (33888/05)

Европски суд за људска права је дана 24. новембра 2009. године објавио пресуду у предмету Поповић против Србије (33888/05).

У овом предмету представка је поднета због неизвршавања пресуде донете 23. октобра 1984. године. Овом пресудом утврђено је да је подноситељка представке власник 36% предметног стана и гараже, док је власник преостала 64% био њен ванбрачни супруг. Решењем Четвртог Општинског суда у Београду од 30. марта 1987. године донетим у ванпарничном поступку утврђено је физичка деоба у конкретном случају није могућа, те да предметну деобу треба извршити путем јавне продаје. Деоба до данас није извршена.

Подноситељка представке је умрла 2. јуна 2007. године и поступак је наставио њен син Војко Мишковић, као једини наследник.

Суд је утврдио да је у овом предмету дошло до повреде права на мирно уживање имовине загарантовано чланом 1. Протокола бр. 1 уз Конвенцију и права на делотворно правно средство загарантовано чланом 13 Конвенције.

У погледу притужби на повреду члана 6. (1) Конвенције Суд је утврдио да је предметна одлука Врховног суда Србије (на чију правичност се подноситељка жалила) уручена подноситељки до 12. јануара 2005. године, а да је представка поднесена 12. септембра 2005. године, што значи да је прошао рок од 6 месеци, па је представка у овом делу одбачена у складу са чланом 35. ставови 1. и  4. Конвенције. Разматрајући друге притужбе које се односе на неизвршење решења Четвртог општинског суда од 30. марта 1987. године, Суд је нашао да су ове притужбе допуштене, али с обзиром да је исте разматрао у вези са повредом члана 1. Протокола бр. 1, сматрао је да није потребно да разматра посебно њихову основаност у вези са чланом 6. (1.).

Суд је обавезао Републику Србију
1. да исплати подносиоцу представке:
- 1.800,00 евра на име нематеријалне штете
- и 600,00 евра на име трошкова поступка
све у динарској противвредности на дан исплате, најкасније у року од три месеца од наступања правоснажности пресуде, уз обавезу исплате камате за износ накнаде који је плаћен након протека та три месеца.
2. да тужена Држава осигура одговарајућим средствима извршење решења Четвртог Општинског суда од 30. марта 1987. године, у року од три месеца од дана правоснажности пресуде.

Суд је одбио остатак захтева подносиоца представке који је на име материјалне и нематеријалне штете тражио износ од укупно 147 350,00 евра, а на име трошкова поступка пред домаћим судовима износ од 41 092,00 евра и 2000,00 евра на име трошкова пред Судом.

Разматрајући повреду члана 1. Протокола бр. 1 уз Конвенцију Суд је, у складу са својом ранијом праксом, утврдио да државе имају позитивну обавезу да предузму одговарајуће мере када је то потребно да се заштити право на имовину, нарочито када постоји непосредна веза између мера које подносилац оправдано очекује да их државни органи предузму и стварног уживања његовог или њеног права на имовину  (видети став 30. пресуде).

Разматрајући повреду члана 13. Конвенције Суд је утврдио да у тренутку подношења представке подноситељка заиста није имала на располагању делотворан правни лек према домаћем праву и није могла да се жали на предметно неизвршење.

Као што се види из чињеничног стања до наведених повреда је дошло због неизвршења правоснажне судске одлуке и ова пресуда представља још једну у низу пресуда Европског суда за људска права којима се указује на проблем неизвршавања правноснажних одлука донетих у судском или управном поступку. Проблем неефикасног и дуготрајног поступка извршења постоји готово у свим областима: у породичним стварима (пресуда В.А.М., пресуда Томић), у грађанским и посебно трговинским стварима (пресуде ЕВТ предузеће, ЗИТ, Буловић), у предметима који се односе на дугове друштвених предузећа (пресуде Качапор, Црнишанин), у предметима који се односе на извршавање решења донетих у управном поступку (пресуде Илић, Костић).

Најављене измене Закона о извршном поступку требало би да допринесу ефикаснијем извршењу правоснажних одлука.

Посебан проблем представљају решења донесена у управном поступку, као што је то било у предметима Илић против Србије и Костић против Србије, која надлежни органи локалне самоуправе нису извршили без обзира што су постала извршна пре десет и више година.  У наведеним предметима, као и у овој пресуди Суд је истакао да је на држави да употреби сва расположива правна средства у циљу извршења правоснажне судске одлуке, без обзира на чињеницу што је она донета против приватног лица, као и да осигура да се све релевантне домаће процедуре поштују (видети став 31. пресуде). Тиме што не употребљава сва расположива правна средства у циљу извршења правоснажне судске одлуке, држава не поштује своје позитивне обавезе које проистичу из члана 1 Протокола бр. 1, па у свим сличним случајевима убудуће можемо очекивати да Суд утврди повреду овог члана, поред повреде члана 6. и 13. Конвенције.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ