Српски ћирилица Srpski latinica

 

Пресуда Европског суда за људска права - Хабими и други против Србије, бр.19072/08, објављена 3. јуна 2014. године

Европски суд за људска права је 3. јуна 2014. године објавио пресуду у случају Хабими и други против Србије.

Чињенице

Подносиоци представке, њих  37, обратили су се Суду због наводног кршења права из члана 3 Конвенције (забрана мучења) до кога је дошло током интервенције специјалних полицијских снага 24. новембра 2006. године у Казнено-поправном заводу у Нишу, за време протеста затвореника. Ради подсећања наводимо да су се у новембру 2006. године у Казнено-поправном заводу у Нишу (где су се налазили подносиоци представке), као и у другим затворима у Србији, затвореници  побунили због неиспуњених захтева који су се односили на усвајање Закона о амнестији. Дана 24. новембра 2006. године, око седам сати ујутру, стотине припадника специјалних полицијских снага ушло је у Казнено-поправни завод у Нишу и протест је стављен под контролу. Према каснијим извештајима који су се појавили и у медијима, десетине затвореника било је повређено током ове интервенције

У вези са поменутим догађајем, Одељење криминалистичке полиције ПУ Ниш, у присуству истаржног судије Општинског суда у Нишу и Општинског јавног тужиоца извршило је увиђај на лицу места истог дана. Пуномоћник подносилаца представке поднео је у марту 2007. године кривичне пријаве Општинском јавном тужилаштву у Нишу против појединих затворских стражара али и непознатих починилаца због повреда које су претрпели приликом интервенције полиције. Током 2007. године Општинско јавно тужилаштво прибавило је од ПУ Ниш податке о идентитету повређених лица, извештај о употреби средстава принуде током интервенције 24. новембра 2004. године и податке о идентитету затворских стражара који су наведени у кривичним пријавама. Такође, на захтев тужилаштва ПУ Ниш обавила је разговоре са лицима које су именовали подносиоци представке као и са самим подносиоцима. На основу свих спроведених радњи Општинско јавно тужилаштво одбацило је кривичне пријаве подносилаца у децембру 2007. године.

Пуномоћник подносилаца представке по одбацивању њихове кривичне пријаве, поднео је Општинском суду у Нишу захтев за спровођење појединих истражних радњи ради утврђивања идентитета осумњичених, чиме би се омогућило да оштећени предузму кривично гоњење. Иако је истражни судија који је у предмету поступао доставио већу мишљење да поступање по захтеву пуномоћника подносилаца није целисходно, Општински суд у Нишу донео је у априлу 2008. године решење којим је усвојио предлог за предузимање одређених истражних радњи и наложио је истражном судији да саслуша оштећене. Током 2008. године саслушан је велики број подносилаца представке, од којих су неки у међувремену били  пребачени у друге затворе. Од краја 2008. године па до јануара 2011. године када је Република Србија поденела одбрану у овом случају, није било података о даљем поступању Општинског суда у Нишу у овом предмету.

Оцена Суда

У вези са приговорима државе у погледу допуштености представке Европски суд је сматрао да се они односе на суштину притужби о повреди процесног или материјалног аспекта члана 3. Конвенције, па их је разматрао у меритуму.

У погледу основаности Европски суд за људска права, оцењујући околности овог случаја као и наводе пуномоћника подносилаца и Републике Србије, заузео је став да је процесни аспект члана 3 Конвенције у овом случају био повређен, што значи да Република Србија није спровела делотворну истрагу поводом овог случаја.

У вези са делотворношћу истраге Суд је поново указао на своје раније утврђене ставове да „какав год да је метод истраге, власти морају поступати одмах по пријему притужбе. Чак, стриктно гледано и када није поднета притужба, истрага се мора покренути уколико постоје довољно јасне индикације да је дошло до злостављања.“ При томе, не може се захтевати од жртава да самостално покрећу истрагу против државних службеника (state agents) који су осумњичени за злостављање, већ је то дужност јавног тужиоца (видети став 72. пресуде).

Такође, Суд је указао да истрага мора да буде темељна што значи да власти морају увек озбиљно покушати да утврде шта се догодило, не ослањајући се у својим одлукама на брзе или погрешне закључке ради окончања истраге (видети став 74. пресуде).

У погледу независности истраге, Суд је истакао да је потребно да они који спроводе истрагу буду независни од оних који су били укључени у спорни догађај (видети став 75.).

Разматрајући конкретни случај Суд је навео да су тврдње подносилаца да су претрпели мучење током полицијске акције 24. новембра 2006. године биле довољне да се спроведе званична делотворна истрага. По мишљењу Суда, тужилаштво је само на почетку координирало истрагом, да би касније практично све радње у поступку биле спроведене од стране полиције, иако Жандармерија и сама припада полицијским снагама. Даље, образложење решења о одбацивању кривичне пријаве по мишљењу Суда имало је доста недостатака. Наиме, у образложењу нису разматране изјаве подносилаца, њихови наводи о повредама су размотрени прилично неодређено а посебна пажња посвећена је извештају ПУ Ниш о употреби силе који се тешко може назвати независним. 

Недостаци су утврђени и у погледу поступања истражног судије Општинског суда у Нишу. Наиме, истражни судија није саслушао ниједног сведока већ само подносиоце или је користио записнике о њиховим изјавама, није покушао да утврди идентитет полицајаца који су наводно злостављали подносиоце, нити је подносиоцима била пружена било каква могућност суочења са два полицијска службеника у вези са чијим идентитетом су постојали докази. Подносиоци представке су истицали да их је страх да идентификују наводне злостављаче, али истражни судија није овим тврђењима поклонио ни најмању пажњу. Поред тога, пуномоћнику подносилаца представке био је ускраћен приступ медицинској документацији подносилаца, што се, без обзира на то да ли је то било законито или не, мора сматрати неприкладним јер се тиме они на самом почетку онемогућавају у у својим напорима да докажу да су претрпели злостављање.

У таквим околностима Суд је закључио да поводом овог случаја није спроведена делотворна истрага и да је процесни аспект члана 3 Конвенције повређен.

Одлучујући о материјалном аспекту члана 3 Конвенције, Суд је, на основу детаљног приказа догађаја и околности у Казнено-поправном заводу Ниш током 23. и 24. новембра 2006. године, приказа интервенције Жандармерије и приложених извештаја о спровођењу акције који је дала Република Србија у својој одбрани, заузео став да се не може тврдити да повреде које су подносиоци претрпели представљају последице злостављања од стране полиције, иако делотворна истрага није спроведена од стане домаћих власти. Приложени извештаји показали су да је од 23. до 24. новембра 2006. године око 600 затвореника практично било ван контроле државних органа и да је међу њима вероватно било и међусобних обрачуна о чему сведочи и велика количина разног оружја (сечива, бодежа, металних шипки и сл.) које је пронађено на лицу места. Сходно утврђеним околностима, Суд је закључио да није било повреде члана 3. Конвенције у материјалном смислу.

На име накнаде нематеријалне штете подносиоци су тражили износе од  4000 до 10 000 евра, у зависности од претрпљених повреда, док су на име трошкова поступка пред домаћим органима тражили 3040 евра а пред Европским судом за људска права 8500 евра. Одлучујући о њиховом захтеву, Суд је сваком од њих досудио износ од по 3500 евра на име накнаде нематеријалне штете, према списку приложеном уз пресуду, као и 5000 евра у укупном износу, на име трошкова поступка.

 


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ