Српски ћирилица Srpski latinica

 

Пресуда Европског суда за људска права у предмету Грујовић против Србије, бр. 25381/12, објављена 21. јула 2015. године

Европски суд за људска права (даље Суд) објавио је 21. јула 2015. године пресуду у предмету Грујовић против Србије и утврдио повреде члана 5. став 3. Конвенције због прекомерног трајања притвора и члана 6. став 1. Конвенције због прекомерног трајања кривичног поступка.

Чињенице

Подносилац представке је Ненад Грујовић, српски држављанин, рођен 1977. године, тренутно у притвору у Централном затвору у Београду. Предмет се односи на дужину притвора и кривичног поступка против подносиоца представке.

Након што га је Аустрија изручила Србији, где је против њега покренуто више кривичних поступака, подносиоцу је 6. јула 2007. године одређен притвор због сумње за тешко убиство, неовлашћено коришћење туђег возила и фалсификовање. Истражни судија се позвао на више основа за његов притвор, нарочито на опасност од бекства и ометање поступка. Касније је његов притвор редовно преиспитиван и продужаван свака два месеца. У априлу 2014. године подносилац представке је осуђен за саучесништво у тешком убиству, неовлашћену употребу туђег возила и фалсификовање. Изречена му је казна од 20 година затвора. По жалби, пресуда је укинута у октобру 2014. године и предмет је враћен на поновно суђење. Истовремено, Апелациони суд је наложио продужење притвора.

Повреда члана 5. став 3. Конвенције

Разматрајући трајање притвора Суд је подсетио да се у сваком појединачном случају мора оцењивати да ли је притвор био разумна мера у конкретним околностима, те да се континуирани притвор може оправдати само ако постоји јавни интерес ....који претеже над правилом о поштовању слободе појединца (став 45.).

Суд је навео позивајући се на своје раније донете пресуде (Смирнова против Русије, Илијков против Бугарске) да образложење одлука о притвору не може бити „опште и апстрактно“. Када су законом прописани услови за одређивање притвора, постојање одређених чињеница које претежу над правилом поштовања слободе појединца, мора бити убедљиво образложено (став 48.). Постојање основане сумње да је ухапшено лице учинило кривично дело у питању је предуслов за законитост притвора. Међутим, после одређеног времена тај услов више није довољан за продужавање притвора, па Суд мора испитати да ли други разлози домаћег суда за продужење притвора могу оправдати лишење слободе (став 49.).

Разматрајући конкретни предмет према члану 5. став 3. Конвенције, Суд је сматрао да период који треба узети у обзир почиње 6. јула 2007. године, када је подносилац изручен Србији. Овај период се завршио доношењем пресуде Вишег суда у Београду 1. априла 2014. године од ког је дана до доношења пресуде Апелационог суда 31. октобра 2014. године, подносилац био у лишен слободе у складу са чланом 5. став 1. Конвенције – после пресуде надлежног суда. Међутим, почев од 31. октобра 2014. године, подносилац је поново био у притвору у смислу члана 5. став 3. Конвенције. Суд закључује да је притвор подносиоца трајао 7 година и 5 месеци.

Суд је  узео у обзир разлоге домаћег суда (решење истражног судије од 11. јануара 2007. године) за одређивање притвора и констатовао да је иницијално притвор био одређен због 1) опасности од бекства; 2) опасности да ће утицати на ток кривичног поступка тако што ће утицати на сведоке; 3) опасности да ће поновити кривично дело, и 4) због тежине кривичних дела за која је оптужен и казне која је запрећена.

Суд је такође приметио да је домаћи суд узео у обзир касније измењене околности, па је тако 4. јануара 2008. године домаћи суд закључио да је други разлог за одређивање притвора престао да постоји. Затим је Апелациони суд 15. октобра 2013. године сматрао да је и четврти разлог за одређивање притвора такође престао да постоји.  (став 52.)

Иако је сматрао да су разлози које су дали домаћи судови били релевантни, имајући у виду посебне околности предмета, Суд није сматрао потребним да испитује да ли су они били довољни или да ли су домаће власти могле да размотре алтернативне мере за обезбеђење присуства оптуженог, имајући у виду да у сваком случају, кривични поступак није био експедитиван, како се то захтева према члану 5. став 3. Конвенције. Суд је приметио да су заказана 42 претреса, да је 19 одложено, углавном из процесних разлога који се не могу приписати подносиоцу. При томе, суђење је морало да започне шест пута због промене председавајућег или састава већа (став 53. ).

Суд није прихватио аргументе државе да је на дужину поступка утицала комплексност случаја те да би се предмет могао поредити са случајевима организованог криминала (став 54.)

Суд је закључио да притвор подносиоца представке у трајању више од 7 година, премашује разумно време, те је у том смислу дошло до повреде члан 5. став 3. Конвенције.

Повреда члана 6. став 1 Конвенције

Узимајући у обзир чињенице предмета, Суд је закључио да је кривични поступак трајао више од 8 година у два степена и утврдио повреду члана 6. став 1. Конвенције. Суд је сматрао да предмет није посебно комплексан, ни правно, ни чињенично, да би се тиме могла оправдати дужина поступка.

Разматрајући понашање подносиоца, Суд је подсетио да се не може од оптуженог очекивати да сарађује са судом, нити се може критиковати зато што је користио доступне правне лекове.

Разматрајући поступање домаћих судова, Суд је поновио да су 42 претреса заказана, да је 19 одложено, те да се састав већа мењао 6 пута.

Суд је посебно приметио да лица у притвору за време трајања поступка, имају право да захтевају  „посебну марљивост“ власти. Осим тога, у случајевима у којима је лице задржано у притвору за време одлучивања о кривичној оптужби против њега, сама чињеница притвора је фактор који се мора узети у обзир приликом оцењивања да ли је поступак окончан у разумном року (став 65.).

Нема повреде члана 34 – право на појединачну представку

Подносилац представке је тврдио да је дошло до повреде члана 34. Конвенције јер је наводно добио писмо од Суда са закашњењем, а коверат су наводно отворила друга лица.

Држава је истицала да није било ометања права подносиоца на индивидуалну представку, те да преписку између Суда и подносиоца држава није никада ометала.

Суд је подсетио на значај могућности подносилаца представки или потенцијалних подносилаца да слободно комуницирају са Судом и, с обзиром на то да обимна преписка коју је подносилац имао у овом предмету потврђује да је био у стању да достави све своје притужбе обичном поштом и да није било индиција да је преписка између њега и Суда била ометана, утврдио је да нема довољног чињеничног основа за закључак да су се српске власти на било који начин мешале у право подносиоца   на појединачну представку (ст. 71-72.)

Примена члана 41 Конвенције

Подносилац представке је тражио 10.000,00 евра на име претрпљене нематеријалне штете и додатно по 1000,00 евра за сваки месец проведен у притвору. Такође, подносилац представке је тражио 100.000,00 евра на име трошкова поступка пред домаћим судовима и пред Судом у Стразбуру.

Због утврђених повреда члана 5. став 3. Конвенције и члана 6. став 1. Конвенције, Суд је подносиоцу представке досудио 4.500,00 евра на име претрпљене нематеријалне штете и 1.500,00 евра на име трошкова поступка.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ