Српски ћирилица Srpski latinica

 

ПРЕСУДА МАШИРЕВИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ

Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд)  је 11. фебруара 2014. године објавио пресуду у предмету Маширевић против Србије (бр.30671/08).

 Подносилац представке, адвокат Милан Маширевић из Сомбора, поднео је представку Суду 13. маја 2008. године. Суд  је утврдио повреду члана 6. став 1. Конвенције због повреде права на приступ суду.

Предмет се односи на одбацивање ревизије као недозвољене од стране Врховног суда који је сматрао да  подносилац није имао право да је поднесе у своје име, без адвоката, иако је он сам адвокат.

Позивајући се на члан 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права (даље Конвенција), којим је обухваћено право на приступ суду, подносилац представке се жалио да је стриктно тумачење националног закона онемогућило испитивање његовог предмета у меритуму од стране највишег суда.

Чињенице

У јулу 1998. године он је поднео тужбу против приватне осигуравајуће компаније захтевајући исплату одређеног износа на име пружених услуга.  

Општински суд је 17. септембра 1998. године издао платни налог, а 2003. године га је по приговору туженог укинуо. Подносилац представке се жалио против ове пресуде, па је Окружни суд у Новом Саду је 24. фебруара 2005. године потврдио ову пресуду.

 Подносилац је затим у априлу 2005. године, поднео ревизију. Врховни суд је одбацио ревизију подносиоца као недозвољену 24. октобра 2007. године, утврђујући да подносилац представке није био овлашћен да је изјави, јер је према члану 84. Закона о парничном поступку (из 2004. године) то могао да учини само адвокат.

Дана 11. фебруара 2008. године подносилац представке је поднео уставну жалбу. 13. маја 2008. године Уставни суд је захтевао од подносиоца представке да уреди уставну жалбу. Дана 25. марта 2009. године Уставни суд је одбацио уставну жалбу као неуредну (Уж-202/2008).

Суд је навео неколико одлука Уставног суда у којима је утврђена повреда права на правично суђење права на приступ суду због погрешне примене Закона о парничном поступку на поступке покренуте пре 23. фебруара 2005. године и  погрешног тумачења члана 84. Закона о парничног поступку из 2004. године: Уж-546/2008 од 27. јануара 2010. године, Уж-603/2008 од 13. маја 2010. године и Уж-250/2009 од 16. децембра 2010. године.

Оцена суда

Суд је приметио да је изгледа постојало неслагање између Уставног суда и Врховног суда у погледу тумачења члана 491. став 4. Закона о парничном поступку - да ће се о ревизији изјављеној против правоснажне одлуке другостепеног суда у поступку који је покренут пре почетка примене овог закона, одлучивати по правилима парничног поступка која су важила до ступања на снагу овог закона. С тим у вези, подсетио је да власти треба да поштују и примењују домаће право на предвидљив и доследан начин и да прописани елементи треба да буду транспарентни и довољно развијени  у пракси у циљу обезбеђивања правне и процесне сигурности.

Суд је приметио да је у сваком случају, чак и уз претпоставку да је Врховни суд одговарајуће применио Закон из 2004. године, подносилац представке адвокат квалификован да изјави ревизију у име других. У тим околностима, стриктно тумачење од стране Врховног суда у односу на locus standi подносиоца спречило је пуно испитивање меритума његовог захтева.

Утврђена обавеза

Подносиоцу представке је досуђено  2.000 евра на име нематеријалне штете и 500 евра на име трошкова поступка. Рок за исплату је три месеца од правноснажности пресуде (у конкретном случају правноснажност наступа 11. маја 2014. године). Суд је одбио захтев подносиоца за накнаду материјалне штете, сматрајући да није задатак Суда да разматра какав би био исход поступка по ревизији.

Суд је подсетио да пресуда у којој Суд утврђује повреду, намеће Туженој држави законску обавезу да не само исплати одређене износе досуђене према члану 41, већ и да изабере, уз надзор Комитета министара, опште и/или, према случају, појединачне мере које ће бити усвојене у домаћем правном систему да би се повреда коју Суд утврди окончала и да би се њено дејство исправило што је могуће више.

У складу с тим,  Суд је указао и на индивидуалне мере које би требало спровести. Наиме, према оцени Суда, најприроднији начин извршења пресуде у складу са начелом restitutio in integrum  био би да кроз одговарајући поступак и ако то подносилац представке захтева, његова ревизија буде испитана у меритуму у складу са чланом 6.1. Конвенције.

ПРЕСУДA МАШИРЕВИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (бр. 30671/08) српски
ПРЕСУДA МАШИРЕВИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (бр. 30671/08) енглески

 

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ