Српски ћирилица Srpski latinica

 

Пресуда Motion Picutres Guarantors LTD против Републике Србије (бр. 28353/06)

Пресудом објављеном 8. јуна 2010. године, по представци иностране компаније Motion Picutres Guarantors LTD против Републике Србије Европски суд за људска права утврдио је повреду члана 6 став 1 Конвенције о људским правима, због одсуства усмене расправе у судском поступку.

Суд је нашао да није неопходно да се бави осталим притужбама у вези са повредом права на фер суђење.

На име трошкова поступка подносиоцу је досуђен износ од 1000 евра, док је остатак захтева за признавање трошкова судског поступка пред домаћим судом и Европским судом за људска права одбијен.

Суд је у ставу 40. пресуде посебно констатовао могућност да подносилац тражи понављање поступка по основу члана 422 став 1 тачка 10 ЗПП.

У овој пресуди Суд је као централни проблем оценио питање да ли се закашњење пуномоћника на рочиште које је било заказано пред Трговинским судом може сматрати оправданим у смислу члана 111 ЗПП, слажући се у том делу са туженом државом.

Тужена држава покушала је Суду да укаже на то да пуномоћник таксијем није благовремено кренуо из Трећег општинског суда у Београду, где је био неким својим послом, на расправу пред Трговинским судом у Београду, због чега квар такси возила, на који се позвао, као разлог за повраћај у пређашње стање, није ни релевантан. Указано је на то да он није правилно распоредио своје време, јер да је то учинио, и поред квара такси возила на тргу Славија, он би стигао на време у суд и пешице, тако да се његово закашњење не може сматрати оправданим. Тужена држава се позвала и на релевантну праксу домаћих судова у вези са повраћајем у пређашње стање у коме се квар на возилу може сматрати оправданим разлогом за повраћај у пређашње стање једино ако је адвокат благовремено кренуо у суд. Такође, указано је и на то да је пуномоћник подносица, који ради са другим колегама у канцеларији, могао неког од њих да ангажује, уколико је имао тесан распоред у току тог дана. Због свега тога, ни према законским прописима, али ни према околностима случаја није било разлога за држање расправе и саслушање сведока (возач предметног такси возила), кога је предложио пуномоћник подносиоца. У том смислу подржани су разлози домаћих судова.

Европски суд, међутим, није прихватио ову аргументацију. Он је праксу домаћих судова у вези са кваром на возилу сматрао као могућим разлогом за повраћај у пређашње стање  у одређеним околностима. Затим, иако се раздаљина између два с уда могла сматрати као ноторна чињеница, специфични саобраћајни услови у току тог дана и квар на возилу нису, по Суду, представљали општепознате чињенице, већ их је требало утврђивати саслушањем сведока кога је предложио пуномоћник. Најзад, усмена расправа тим поводом није држана ни пред Трговинским судом у Београду (што је била ствар његове дискреционе оцене), ни пред Вишим тровинским судом, у складу са релевантним домаћим законодавством. Због свега тога нису постојале околности које би оправдавале недржање расправе у конкретном случају, па је утврђена повреда члана 6 став 1 Конвенције.

У смислу члана 44 став 2 Конвенције правоснажност пресуде наступа када странке изјаве да неће захтевати да се предмет изнесе пред Велико веће Суда, када колегијум одбије захтев за обраћање Великом већу и у сваком случају по протеку три месеца после доношења пресуде.

Коментар:

Не може, а да се не примети да су се у конкретном случају домаћи судови стриктно држали домаћих прописа, те да им се не може приговорити да је прекршен домаћи закон. Друго је питање да ли је тај закон довољно доброг квлитета када је у питању држање усмене расправе у вези са предлогом за повраћај у пређашње стање. Такође, очигледно је да су домаћи судови у конкретном случају поступили крајње формалистички (одбивши да саслушају предложеног сведока, чиме би, да су то учинили, позиција за одбрану државе била много јача). Због тога је, на крају крајева, један комерцијални спор велике вредности, започет 1995. године, окончан процесним решењем. То је свакако чињеница коју Европски суд за људска права није могао занемарити, мада се у пресуди то изричито не каже, али се ипак упућује на члан 422 став 1 тачка 10 ЗПП (понаваљање поступка по пресуди Европског суда за људска права).

Са друге стране, аргументација коју износи Европски суд за људска права у овом случају, чини нам се недовољно убедљивом. Најпре, став из судске праксе у вези са кваром на возилу релевантан је само у случају благовременог поласка и правилног расопоређивања времена. То Суд не каже у пресуди на изричит начин. Даље, специфичне саобраћајне услове у току тог дана, у виду гужве, Суд не сматра околностима које су се могле предвидети, мада је гужва на тргу Славија, посебно око 11 часова (када је била заказана расправа) уобичајена појава. Ове околности указују да је пресуда у овом случају могла бити и другачија, под условом да је домаћи суд био мање формалан и да је био флексибилнији.

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ