Српски ћирилица Srpski latinica

 

ПРЕСУДА ПЕТРОВИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (бр. 40485/08)

ПРЕСУДА ПЕТРОВИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (бр. 40485/08)

Европски суд за људска права 15. јула 2014. године донео је пресуду у случају Петровић против Србије и утврдио повреду процесног аспекта члана 2. Конвенције.

Подноситељка представке, госпођа Радмила Петровић, обратила се Суду због неспровођења ефикасне истраге у вези са околностима које се тичу злостављања и смрти њеног сина од стране државних органа Републике Србије. Син подноситељке Дејан Петровић изгубио је живот тако што је 17. јануара 2002. године скочио са другог спрата просторија ОУП-а Врачар у које је био доведен дан раније под сумњом да извршио тешку крађу и задржан је у полицијској станици током ноћи.

Европски суд за људска права дао је детаљан приказ радњи које је Република Србија предузела ради утврђивања околности под којима је Дејан Петровић преминуо, као и мера предузетих ради утврђивања евентуалне одговорности полицијских службеника. У пресуди, у оквиру чињеничног стања описане  су под посебним насловима, околности које се односе на смрт Дејана Петровића, увиђај на месту догађаја 17. јануара 2002. године, дисциплински поступак против  одговорних службеника, истражне радње предузете поводом кривичне пријаве подноситељке, супсидијарно кривично гоњење од стране подноситељке и парнични поступак против Републике Србије.

Аргументи Републике Србије у вези са допуштеношћу представке нису прихваћени од стране Суда. Поводом приговора да приликом подношења представке није поштован рок од 6 месеци, Суд је одступио од свог ранијег става изнетог у пресуди Лепојић против Србије, у којој је захтев за заштиту законитости сматран неефикасним правним леком, па се рок од 6 месеци у овом случају рачуна од доношења одлуке Врховног суда о захтеву за заштиту законитости. Такође, приговор  да је подноситељка изгубила „статус жртве“ услед чињенице да је пресудом Првог општинског суда у Београду утврђена одговорност државе за нематеријалну штету насталу услед душевних болова због смрти блиског лица, којом је и досуђена накнада, исплаћена од стране Министарства правде 2010. године, није усвојен. Суд је заузео став да мере предузете у том погледу нису довољне да би подноситељку лишиле „статуса жртве“.

Што се тиче основаности представке, Суд је прво навео опште принципе којима се у својој пракси руководи приликом одлучивања о повреди члана 2 Конвенције. Оцењујући примену наведених принципа у конкретном случају, Суд је пре свега истакао да се парнични поступак у коме је подносиоцима досуђен одређени износ на име накнаде штете не може сматрати довољним да би биле испуњене процесне обавезе које одговорна држава има према члану 2 Конвенције. Уколико би се реакција државе сводила искључиво на исплату накнаде штете, стављајући у други план кривично гоњење и кажњавање одговорних лица, представници државе били би у могућности да злоупотребе права оних лица која се налазе под њиховом контролом. Суд је оценио да дисциплински поступак који је вођен против два полицијска службеника никако не може задовољавати захтеве постављене чланом 2 Конвенције, пошто му недостају детаљност и објективност. Без неопходног учешћа јавности и подносилаца представке, ослањајући се искључиво на исказе три полицијска службеника који су тврдили да се ради о самоубиству, што је третирано као доказ prima facie, занемарујући при том било какву одговорност полиције, држава је практично спровела поступак без значаја за утврђивање околности случаја и одговорности службених лица.

У погледу истраге која је вођена у вези са околностима под којима је преминуо Дејан Петровић, Суд је посебно осврнуо на следећа питања: истражне радње које су предузете одмах после инцидента, улога јавног тужиоца и супсидијарно кривично гоњење.

Истражне радње предузете од стране полиције детаљно су описане а потом је Суд изнео низ пропуста које је утврдио приликом њиховог предузимања. Такође, Суд је посебно навео које радње је требало додатно предузети да би истражне радње и поступци форензичара задовољили критеријуме независног, детаљног и савесног поступања, у складу са праксом Суда.

Што се тиче поступања јавног тужиоца, Суд је истакао низ недостатака. Поред дугог трајања поступка, Суд је негативно оценио и радње које је тужилаштво предузимало. У случају као што је овај, тужилаштво није смело да своје поступање сведе на прикупљање писмених изјава и медицинске документације док су околности случаја очигледно захтевале додатна разјашњења. При том, неки елемнтарни кораци нису предузети од стране тужилаштва, као на пример, реконструкија догађаја. На крају, Суд је закључио да тужилаштво није било спремно да детаљно истражи одговорност полиције у овом инциденту. Поред тога, одлука о непредузимању кривичног гоњења морала би бити детаљно образложена, као што предвиђа домаће право. Суд је истакао да недостатак транспарентности у овој и сличним ситуацијама неће обезбедити поверење грађана и показати решеност државе да поштује владавину права.

Осврћући се на механизам супсидијарног кривичног гоњења, Суд је истакао да Конвенција не обавезује државе уговорнице да успоставе механизам преиспитивања одлуке јавног тужиоца када он одлучи да не предузима кривично гоњење. Међутим, уколико држава такав механизам пропише Суд ће то узети у обзир и испитати да ли такав механизам може да исправи недостатке у поступању тужиоца и да ли задовољава процесне захтеве у складу са чланом 2. Конвенције.

Што се тиче конкретног случаја, имајући у виду суштински значај права на живот, Суд је истакао да су контрадикторности у налазима вештака биле такве да су отварале многа спорна питања, између осталог и могућност да је покојни Дејан Петровић пао кроз отворен прозор. Окружни суд у Београду и Врховни суд Србије до те мере су прихватили полицијску верзију догађаја пропуштајући  да узму у обзир било какву релевантну чињеницу која није поткрепљивала ту верзију догађаја, као и критику рада надлежних државних органа коју је изнео Републички јавни тужилац. Одлуке судова су кратке и неубедљиве, ограничене само на делове извештаја и доказе који су цитирани погрешно или селективно, а неке од њих донете су и са закашњењем, у супротности са домаћим правом.

Имајући у виду све изнете околности случаја, Суд је утврдио да постоји повреда члана 2. Конвенције и да у таквим околностима нема потребе за посебним разматрањем прихватљивости или основаности подноситељкине притужбе на повреду члана 3 Конвенције.

Што се тиче накнаде нематеријалне штете, подноситељка представке тражила је 30.000 евра на име душевних болова које је преживела због смрти свог сина. Република Србија оспорила је висину овог износа наводећи да исти није опредељен у складу са праксом Суда у сличним случајевима. Суд је донео одлуку да на име душевних болова не досуди подноситељки било какву накнаду зато што је у својој одлуци од 4. јануара 2012. године овај захтев прогласио недопуштеним rationae temporis. Међутим на име душевних болова које је подноситељка претрпела као последицу неефикасне истраге о смрти свога сина, суд јој је досудио 12.000 евра на име нематеријалне штете. Износ који је досуђен подноситељки у парничном поступку и потом исплаћен не треба да буде урачунат у овај износ зато што је досуђен по другачијем основу.           


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ