Српски ћирилица Srpski latinica

 

ПРЕСУДА У ПРЕДМЕТУ ХРУСТИЋ И ДРУГИ ПРОТИВ СРБИЈЕ, 9. ЈАНУАР 2018. ГОДИНЕ, ПРЕДСТАВКА БР. 8647/16 И ЈОШ ДВЕ

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 9. јануара 2018. године донео пресуду у предмету Хрустић и други против Србије, представка бр. 8647/16 и још две друге представке.

О овом предмету, као о предмету у коме постоји добро установљена пракса Суда, упркос противљењу Владе, одлучивао је трочлани Одбор, па је пресуда правоснажна.

Подносиоци представки притуживали су се, према члану 6. став 1. Конвенције, на прекомерну дужину домаћих управних и парничних поступака.

Сви подносиоци представки су претходно изјављивали уставне жалбе.  

У случају првог и четвртог подносиоца представке Уставни суд је одбацио њихове уставне жалбе, док је у случају другог и трећег подносиоца представке Уставни суд утврдио повреду права на суђење у разумном року, али није досудио накнаду нематеријалне штете.

Влада је изнела приговор да први и четврти подносилац представке нису правилно исцрпели домаће правне лекове - конкретно уставну жалбу. Суд је оценио да су се ови подносиоци у уставној жалби позвали на члан 32. Устава Србије који одговара члану 6. Конвенције и притуживали због оцене доказа и дужине трајања спорног поступка. По мишљењу Суда, тиме су први и четврти подносилац представке дали домаћим органима прилику да правилно размотре њихове притужбе, прилику која се у начелу даје Високим странама уговорницама чланом 35. став 1. Конвенције. Суд је последично оценио да су први и четврти подносилац представке правилно исцрпели домаћа правна средства.

Влада је изнела приговор да други и трећи подносилац представке не могу да тврде да су жртве наводне повреде. Суд је сматра да је ова примедба Владе тесно повезана са суштином притужбе подносилаца представки и да се због тога мора здружити са основаношћу.

Испитујући основаност представки првог и четвртог подносиоца, Суд је подсетио да се оправданост дужине поступка мора ценити у светлу околности предмета и позивањем на следеће критеријуме: сложеност предмета, понашање подносилаца представки и надлежних органа и важност предмета спора за подносиоце представки. Суд је даље указао да је често утврђивао повреде члана 6. став 1. Конвенције у предметима којима се покрећу слична питања као у конкретном предмету. Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд је оценио да Влада није изнела никакву чињеницу, нити аргумент који би могли да га убеде да донесе другачији закључак у овим предметима. С обзиром на праксу по овом питању, Суд је нашао да је у овим предметима дужина поступка била претерана и да није испунила захтев „разумног рока“ из ког разлога је утврдио да је дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције.

Испитујући основаност представки другог и трећег подносиоца, Суд је подсетио да статус жртве подносиоца представке, у смислу члана 34. Конвенције, зависи од чињенице да ли су домаћи органи признали, било изричито или прећутно, наводну повреду Конвенције и да ли су, ако је неопходно, пружили одговарајуће обештећење с тим у вези. Тек када се испуне ови услови, супсидијарна природа заштитног механизма Конвенције искључује разматрање представке.

С тим у вези, Суд је констатовао да је Уставни суд утврдио да је право подносилаца представки на суђење у разумном року повређено, али да није досудио накнаду нематријалне штете. Суд је закључио да други и трећи подносилац нису изгубили статус жртве, у смислу члана 34. Конвенције. С обзиром на наведено, свеобухватност релевантних чињеница, а нарочито његових налаза у вези са статусом жртве подносилаца, Суд је закључио да је у овом предмету дужина поступка у питању била прекомерна и да није испунила захтев „разумног рока“, те да је дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције.

Суд је на име накнаде нематеријалне штете и трошкова поступка подносиоцима досудио накнаду у распону од 1.600+500 до 3.400+500 евра умањено за износе коју су по истом основу плаћени на домаћем нивоу. 

 


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ