Српски ћирилица Srpski latinica

 

Пресуда у предмету Јанковић против Србије, представка број 23915/15, објављена 16. маја 2017. године

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 16. маја 2017. године oбјавио пресуду у предмету Јанковић против Србије, представка број 23915/15.
 
О овом предмету, као о предмету у коме постоји добро установљена пракса Суда, упркос противљењу Владе, одлучивао је трочлани Одбор, па је пресуда правоснажна.
 
Подносилац представке притуживао се због пропуста Тужене државе да изврши правоснажне судске пресуде од  20. маја 2003. године и 10. фебруара 2009. године, а које су донете у његову корист и због непостојања делотворног правног лека с тим у вези. Он се позвао на чл. 6 ст. 1. и 13. Конвенције и члан 1. Протокола број 1 уз Конвенцију.
 
Подносилац представке је 8. августа 2013. године уложио уставну жалбу жалећи се на правичност стечајног поступка који је био покренут против дужника из горе поменуте пресуде. Даље, он је од Уставног суда тражио да донесе одлуку којом ће Тужену државу обавезати да му из сопствених средстава исплати неисплаћене плате. Уставни суд је 31. марта 2015. године одбио жалбу подносиоца представке нашавши да стечајни суд нема овлашћење да омогућава исплате потраживања признатих у стечајним поступцима.
 
Тужена држава је тврдила да подносилац представке није исцрпео домаћа правна средства јер: (а) подносилац представке није правилно уложио своју притужбу пред Уставним судом, односно јер је притужба била преурањена с обзиром да је стечајни поступак још увек био у току у то време; и (б) јер подносилац представке није употребио правни лек за заштиту права на суђење у разумном року (захтев за заштиту права на суђење у разумном року), који је био доступан почев од 22. маја 2014. године.
 
У односу на притужбу о неизвршењу пресуде од 20. маја 2003. године, Суд је констатовао да подносилац представке није ову притужбу поставио пред Уставним судом. С обзиром на то, Суд је одбацио ову притужбу према члану 35. ст. 1. и 4. Конвенције, због неисцрпљености домаћих правних лекова.
 
У вези са примедбом Тужене да је уставна жалба била преурањена будући да је стечајни поступак био и даље у току у релевантном тренутку, Суд је истакао да је већ разматрао сличне аргументе и да их је одбацио (види, на пример, ДОО Бројлер Доње Синковце против Србије, број 48499/08, ст. 45-47, 26. новембар 2013. године). Надаље, Суд је истакао да не види ниједан разлог да у предметном случају одступи од тог приступа.
 
У вези са примедбом Тужене да подносилац представке није употребио правни лек за заштиту права на суђење у разумном року, Суд је истакао да се није могло оправдано очекивати да подносилац употреби још један правни лек (поред уставне жалбе) који у сваком случају није био доступан у време подношења уставне жалбе. Осим тога, Суд је истакао да чак ни Уставни суд није обавезао подносиоца представке да употреби овај правни лек с обзиром на чињеницу да уставна жалба није била одбијена због неисцрпљености односног правног лека. Према томе, Суд је одбацио поменуту примедбу Тужене државе.
 
Анализирајући основаност представке, Суд је констатовао да је домаћа пресуда од 10. фебруара 2009. године остала неизвршена до данас. Затим је Суд истакао да је често налазио повреде члана 6. став 1. Конвенције и/или члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију у предметима који постављају питања слична питањима постављеним у овом предмету. Пошто је размотрио сав материјал који му је достављен, Суд је истакао да Тужена није изнела ниједну чињеницу нити убедљив аргумент који би могао да га убеди да донесе другачији закључак у овом предмету. Према томе, Суд је утврдио да је дошло је до повреда члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1.
 
Пошто је донео овај закључак, Суд је истакао да није неопходно да разматра у суштини исту притужбу према члану 13. Конвенције.
 
Како је утврдио повреде права из Конвенције, Суд је наложио Туженој држави да подносиоцу представке исплатити суме досуђене правоснажном домаћом пресудом донетом 10. фебруара 2009. године, као и утврђене трошкове извршног поступка. Додатно, Суд је наложио Туженој држави да подносиоцу представке исплати износ од 1.900 евра, на име накнаде претрпљене нематеријалне штете.
 

Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ