Пресуда у предмету Кладничанин против Србије
Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 5. марта 2020. године објавио пресуду у предмету Кладничанин против Србије, број представке 137/10. Пресуду је донео трочлани судијски одбор.
Подноситељка представке, Наџија Кладничанин, притуживала се на повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) и права на мирно уживање имовине из члана 1. Протокола 1. уз Конвенцију, а све због немогућности извршења правоснажне пресуде донете против друштвеног предузећа у коме је била запослена.
У току поступка пред Европским судом подноситељка је преминула, тако да су њени наследници, Сафудин Кладничанин и Индира Кладничанин, ступили на место подноситељке и наставили поступак.
Приликом разматрања наводне повреде одредаба Конвенције Европски суд је најпре подсетио да је извршење пресуде донете од стране било ког суда саставни део појма „суђења“ у смислу члана 6. став 1. Конвенције, те је указао на ранију праксу која се тиче неизвршења или одлагања извршења правоснажних пресуда (Хорнсби против Грчке, број представке18357/91). Такође, Европски суд се позвао на предмет Качапор и други против Србије, бројеви представки 2269/06 и др. у којем је већ утврдио повреду права у ситуацији сличној конкретном спредмету. Узимајући у обзир ранију праксу у сличним случајевима, Европски суд је утврдио да домаће власти нису учиниле неопходне напоре ради поптуног и правовременог извршења домаће одлуке донете у корист подноситељке представке. На основу напред наведеног може се закључити да је Европски суд предметну представку разматрао у светлу добро установљене праксе.
Коначно, Европски суд је обавезао Републику Србију да наследницима подноситељке представки заједнички исплати 2.000,00 евра на име накнаде нематеријалне штете и трошкова поступка, као и да изврши правоснажну пресуду Основног суда у Новом Пазару (раније Општинског суда у Новом Пазару) П1. 298/04 од 24. маја 2004. године.
