Пресуда у предмету Љајић против Србије, објављена 23. октобра 2018. године, представка број 41820/16

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 23. октобра 2018. године објавио пресуду у предмету Љајић против Србије, број 41820/16.

Подносилац представке се притуживао због пропуста тужене државе да изврши правоснажну судску пресуду од 30. маја 2000. године. Суд је одлучио да размотри ову притужбу према члану 6. Конвенције.

Влада је најпре истакла приговор неисцрпености домаћих правних средстава, с обзиром да подносилац представке није правилно пријавио своје потраживање у стечајном поступку. Суд је одбацио овај приговор са позивом на своју праксу  у предметима Лолић против Србије и Стоковић и други против Србије.

Одлучујући о основаности притужби, Суд је најпре констатовао да је предметна домаћа пресуда остала неизвршена до дана доношења ове пресуде.

Суд је даље констатовао да је често налазио повреде члана 6. став 1. Конвенције у предметима у којима се покрећу слична питања као у овом предмету. С тим у вези, Суд је истакао да Влада није истакла ниједну чињеницу, нити аргумент који би могли да га убеде да донесе другачији закључак у овом предмету.

Последично, Суд је утврдио да је дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције и наложио туженој држави да подносиоцу представке исплати износ од 2.000 евра, на име накнаде претрпљене нематеријалне штете и претрпљених трошкова. Додатно, Суд је наложио туженој држави да исплати подносиоцу представке износе досуђене предметном домаћом судском пресудом донетом у његову корист, а која није извршена у домаћем правном систему.