Српски ћирилица Srpski latinica

 

Пресуда у предмету Прохаска Проданић и други против Србије, представке бр. 63003/10, 20441/11 и 3931/14, објављена 8. новембра 2016. године

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 8. новембра 2016. године објавио пресуду у предмету Прохаска Проданић и други против Србије, представке бр. 63003/10, 20441/11 и 3931/14.

О овом предмету, као о предмету у коме постоји добро установљена пракса Суда, упркос противљењу Владе, одлучивао је трочлани Одбор, па је пресуда правоснажна.

Подносиоци представки су се, с позивом на члан 6. став 1. Конвенције, жалили на прекомерну дужину разних парничних и кривичних поступака.

Сви подносиоци су, пре изјављивања представке Суду, изјављивали уставне жалбе. У случају сва три подносиоца, Уставни суд је донео одлуке у којима је утврђивао повреду права на суђење у разумном року, као и права на тражену накнаду нематеријалне штете.

Сви подносиоци представки поднели су Комисији за накнаду штете захтеве за исплату нематеријалне штете. Комисија за накнаду штете је понудила да првој подноситељки исплати РСД 60.000,00 (у то време отприлике ЕУР 600,00) на име нематеријалне штете и РСД 25.000,00 за судске трошкове. Она је одбила да прими ту исплату, јер Комисија није прецизирала рок до ког ће износ бити исплаћен. Министарство правде јој је исплатило РСД 85.000,00. Други подносилац представке више пута се обратио Комисији за накнаду штете и тражио исплату нематеријалне штете, али изгледа да није добио никакав одговор. Комисија за накнаду штете је понудила да исплати трећем подносиоцу РСД 35.000,00 (у то време отприлике ЕУР 350.00), али је он одбио да прими овај износ, сматрајући га недовољним.

Суд је, најпре, одлучивао о приговору губитка статуса жртве. С тим у вези, Суд је подсетио да статус жртве подносиоца представке, у смислу члана 34. Конвенције, зависи од чињенице да ли су домаћи органи признали, било изричито или прећутно, наводну повреду Конвенције и да ли су, према случају, пружили одговарајуће обештећење у вези са тим. Суд је констатовао да је Уставни суд утврдио да је право подносилаца представки на утврђивање њихових захтева у разумном року повређено, чиме је призната повреда на коју се притужују и делотворно испуњен први услов утврђен праксом Суда.

Суд је даље навео да статус жртве подносилаца представки зависи од тога да ли је пружено обештећење одговарајуће и довољно, с обзиром на правично задовољење како је предвиђено према члану 41. Конвенције. С тим у вези, Суд је подсетио да се у предметима због дужине поступка, једна од карактеристика довољног обештећења која може елиминисати статус жртве оних који туже, односи на досуђени износ. Овај износ посебно зависи од карактеристика и делотворности правног лека. Стога су државе као Србија усвојиле правни лек осмишљен и да убрза поступак и да им омогући да слободно досуђују накнаде у износима који – иако су нижи од оних које Суд досуђује – нису неоправдани. Суд је нашао да су накнаде које је Комисија за накнаду штете понудила у предметним случајевима значајно ниже у поређењу са износима досуђеним према пракси Суда за упоредива кашњења. Суд је нагласио значај оправданог износа правичног задовољења који се досуђују у домаћем систему да би се правни лек у питању сматрао делотворним према Конвенцији. Да ли се досуђени износ, међутим, сматра оправданим треба разматрати у светлу свих околности предмета. То обухвата, не само трајање поступка у конкретном случају, већ и вредност износа досуђеног у светлу животног стандарда у држави о којој је реч, и чињеницу да се према домаћем систему накнаде углавном досуђују и исплаћују брже него што би то био случај ако предмет би о предмету одлучивао Суд према члану 41. Конвенције. У светлу материјала у списима предмета и с обзиром на посебне околности предмета, Суд је сматрао да се износи понуђени подносицима представки не могу сматрати довољним и одговарајућим износом за обештећење за претрпљене повреде.

Стога је Суд закључио да подносиоци представки нису изгубили статус жртава.

Оцењујући основаност протужбе, Суд је поново указао на своје ставове о статусу жртава подносилаца представки и закључио да је у овим предметима дужина поступка била прекомерна и није испунила захтев „разумног рока“, из ког разлога је утврдио да је дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције.

Суд је другом и трећем подносиоцу досудио накнаду нематеријалне штете, умањењу за износе који су по том основу исплаћени на домаћем нивоу, док првој подноситљки није досуђена накнада нематеријалне штете, јер исту није изјавила у захтеву за правично задовољење.

 


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ