Пресуда у предмету Шиловић против Србије, представка број 32883/08, објављена 8. новембра 2016. године

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 8. новембра 2016. године објавио пресуду у предмету Шиловић против Србије, представка број 32883/08.

О овом предмету, као о предмету у коме постоји добро установљена пракса Суда, упркос противљењу Владе, одлучивао је трочлани Одбор, па је пресуда правоснажна.

Подносилац представке се, с позивом на члан 6. став 1. Конвенције, жалио на дужину трајања поступка пред Врховним војним судом и пред Врховним судом Србије, а који је на једном нивоу судске надлежности трајао три године и седам месеци.

Суд је подсетио да се оправданост дужине поступка мора ценити у светлу околности конкретног случаја, а имајући у виду следеће критеријуме: сложеност предмета, понашање подносилаца представки и релевантних органа и значај предмета спора за подносиоца представке (види, међу многим другим ауторитетима, Frydlender против Француске [ВВ], број 30979/96, став 43, ЕЦХР 2000-VII).

Суд је даље констатовао да је често утврђивао повреде члана 6. став 1 . Конвенције у предметима који покрећу питања слична онима у предметном случају. Пошто је прегледао сав материјал који му је достављен, Суд није нашао ниједну чињеницу, нити разлог који би могао да га убеди да донесе другачији закључак о основаности притужбе подносиоца представке. С обзиром на своју судску праксу о овом предмету (види Nemet против Србије, број 22543/05, став 17, 8. децембар  2009. године), Суд је оценио да је у овом предмету дужина поступка претерана и да не испуњава захтев „разумног рока“ и утврдио је повреду члана 6. Конвенције.

Како се накнада штете и трошкови које је подносилац представке тражио односе на исход домаћег поступка, а не на дужину наведеног поступка, Суд није нашао никакву узрочну везу између утврђене повреде и тражене накнаде штете и трошкова. Суд је утврдио да нема обавезе да подносиоцу представке досуди правично задовољење.