Пресуда у предмету Скорић против Србије, представка број 14130/14, објављена 28. јуна 2016. године

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 28. јуна 2016. године објавио пресуду у предмету Скорић против Србије, представка број 14130/14.

О овом предмету, као о предмету у коме постоји добро установљена пракса Суда, одлучивао је трочлани Одбор, па је пресуда правоснажна.

Подносилац представке, Јанко Скорић, био је запослен у “ПИМ – багеровање и водни транспорт”,  предузећу са претежно друштвеним капиталом.

С позивом на одредбе члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, подносилац представке се притуживао на неизвршење правоснажне судске пресуде донете у његову корист.

Суд је, најпре, одбацио приговор Владе о неблаговремености.

У погледу оцене основаности притужби, Суд је, с позивом на праксу у предметима Р. Качапор и друге против Србије, Црнишанин и други против Србије, Рашковић и Милуновић против Србије и Адамовић против Србије констатовао да је често утврђивао повреде члана 6. Конвенције и/или члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију у предметима који покрећу питања слична онима покренутим у овом предмету. Суд је даље оценио да Влада није изнела ниједну чињеницу, нити аргумент који би могли да га убеде да донесе другачији закључак у конкретном предмету. Стога је Суд утврдио да је дошло до повреде члана 6. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију.

Суд је утврдио да је држава дужна да исплати подносиоцу представке износ досуђен домаћом пресудом, умањен за износе који су можда већ исплаћени по овом основу.

У погледу накнаде нематеријалне штете и трошкова, Суд је утврдио да држава треба да исплати подносиоцу представке 2.000 евра, умањено за износе који су можда већ исплаћени по овом основу.