Српски ћирилица Srpski latinica

 

Пресуда Владета Јовановић против Републике Србије (п. број 32299/08)

Пресудом Европског суда за људска права број 32299/08, која је објављена 2. октобра 2012. године утврђено је да је подносиоцу представке Владети Јовановићу повређено право на приступ суду гарантовано чланом 6 став 1 Европске конвенције о људским правима. Суд је подносиоцу досудио 850 евра у динарској противвредности, а на име трошкова поступка.

У овом случају радило се о одбачају ревизије подносиоца представке (решење ВСС Рев. 2293/07 од 5. септембра 2007. године) због непоштовања лимита за изјављивање овог правног лека.

Нашавши да је ова представка допуштена (одбијање приговора у вези са роком од шест месеци, ставови 36-41 пресуде) Суд је у анализи меритума испитивао сразмерност одлуке Врховног суда о одбачају ревизије. С обзиром да је чланом 40 став 3 Закона о парничном поступку из 1977. године, који се примењивао на конкретни случај, прописано да ће суд, у случају да је у тужби вредност предмета спора одређена превисоко или прениско, брзо и на погодан начин утврдити вредност предмета спора, најкасније на првом припремном рочишту или рочишту за главну расправу, ако припремно рочиште није држано, поставило се питање да ли је подносилац представке благовремено определио реалну вредност предмета спора у складу са наведеном одредбом и закључком са саветовања грађанских судова од 10. и 11. јуна 1981. године.

 Наиме, предметну парницу покренуо је брат подносиоца представке 14. јануара 2003. године тако што је Општинском суду у Крушевцу поднео тужбу за поништај уговора о доживотном издржавању који је подносилац закључио са мајком парничних странака (предмет уговора је кућа у којој је мајка становала). Вредност предмета спора означена у тужби износила је 1000 динара (тада око 15 евра).

Европски суд за људска права наводи да је 8. јануара 2004. године Општински суд одржао кратко рочиште (став 12 пресуде), међутим, сматра да се није радило о припремном рочишту у смислу одредбе члан 40 став 3 ЗПП, јер је на том рочишту поступао судија појединац (то се не види у пресуди Суда), који није сходно члану 284 став 2 ЗПП овлашћен да одржи припремно рочиште (ову одредбу Суд такође цитира у ставу 24 пресуде). На том рочишту подносилац није оспорио вредност предмета спора, већ је то учинио поднеском од 14. јанура 2004. године, трежећи од суда да на реалан начин утврди предмет спора

На рочишту одржаном 4. јула 2006. године (поступак је био у прекиду због вођења друге парнице по тужби супруге тужиоца) Општински суд је утврдио да је вредност предмета спора 600.000 динара (око 6.700 евра). Општински суд је 5. децембра 2006. године делимично усвојио тужбени захтев (пресуда П 683/06), поновивиши да је вредност предмета спора 600.000 динара. Окружни суд у Крушевцу је потврдио првостепену пресуду (пресуда Гж 722/07), при чему је потврдио и да је вредност предмета спора 600.000 динара.

 Поводом ревизије коју је подносилац изјавио 22. маја 2007. године, Врховни суд Србије је решењем Рев. 2293/07 од 5. септембра 2007. године одбацио ово ванредно правно средство. У овој одлуци Врховни суд је навео да подносилац није био овлашћен да изјави ревизију, јер је вредност предмета спора означена у тужби 1000 динара, што је испод законског лимита за изјављивање овог правног средства који износи 300.000 динара. Даље, Врховни суд је, како наводи Европски суд, „без икаквог додатног образложења,“ (став 19 пресуде), сматрао да је првостепени суд вредност предмета спора дана 4. јула 2006. године утврдио противно члану 40 Закона о парничном поступку.

Подносиоцу је ова одлука уручена 27. децембра 2007. године.

У међувремену, Општински суд у Крушевцу је 23. новембра 2007. године обавезао подносиоца да плати судску таксу на бази вредности предмета спора од 600.000 динара.

Европски суд није прихватио аргументацију да је подносилац преклудиран тиме што није на рочишту одржаном 8. јануара 2004. године определио вредност предмета спора, јер очито је сматрао да се није радило о рочишту у смислу одредбе члана 40 став 3 у вези са чланом 284 став 2 ЗПП. Даље, Суд закључује да је тужилац, а не подносилац представке навео нереалну вредност предмета спора, што је подносилац и оспорио; такође наводи да је првостепени суд поступио по обавези да установи адекватну вредност предмета спора, која је понављана у пресудама нижестепених судова;  најзад, сматра да је право на приступ суду повређено тиме што је Врховни суд одбацио ревизију „без икаквог додатног образложења,“ (ставови 19 и 50 пресуде). Чак и по претпоставком да је одбијање Врховног суда да размотри подносиочеву ревизују било у складу да домаћим правом и служило легитимном циљу, губитак који је услед тога имао подносилац, догодио се на један непредвидив и нетраспарентан начин, јер је подносилац лишен права да изјави ревизију на коју је очигледно имао право. Због тога Европски суд закључује да  се ради о несразмерној препреци за подносиоца, чему он није допринео на на који начин (став 50 пресуде).

Суд је посебно напоменуо да би требало да се омогући да подносилац изјави ревизију, при чему није задатак Европског суда да одлучује о евентуалном исходу поступка по ревизији (став 51 пресуде).

Иначе, Суд је у вези са преосталим притужбама подносиоца установио да су очигледно неосноване или да нису спојиве са одредбама Конвенције ratione materiae, а такође је одбио и захтеве за накнаду трошкова домаћег поступка и захтев за материјалну штету, док нематеријалну штету није досудио подносиоцу, јер такав захтев није ни био истакнут.

 


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ