Пресуде Јовановић против Србије (број представки 13907/09, 15650/09, 16874/09, 17233/09, 27787/09, 31028/09, 6997/10 и 61218/11) и Радовановић против Србије (број представке 9302/11)

Европски суд за људска права у Стразбуру, заседајући у трочланом већу, ( у даљем тексту Суд) донео је две пресуде у корист подносилаца представки и то 15. јула 2014. године у предмету Јовановић и други против Србије (број представки 13907/09, 15650/09, 16874/09, 17233/09, 27787/09, 31028/09, 6997/10 и 61218/11) и 22. јула 2014. године у предмету Радовановић против Србије (број представке 9302/11). Овим пресудама Суд је потврдио своју већ добру установљену судску праксу у односу на потраживања радника из радног односа према предузећима са већинским друштвеним капиталом.

Наиме, и овај пут Суд је у оба случаја утврдио повреду члана 6. става 1. Конвеције и члана 1 Протокола 1 уз Конвенцију, због неизвршења домаћих правноснажних одлука које су донете у корист подносилаца представки, те је обавезао Републику Србију да подносиоцима представки из сопствених средстава исплати на име материјалне штете износе досуђене правноснажним домаћим одлукама, умањене за износе који су већ исплаћени, а на име нематеријалне штете и трошкова поступка износе од по 2.000 евра у динарској протввредности на дан исплате.

Такође, у пресуди Радовановић против Србије Суд је истакао да обавеза државе није само да подносиоцима представки плати износе досуђене на основу правичног задовољења, већ и да изабере, уз надзор Комитета министара, одговарајуће опште и/или појединачне мере које ће бити усвојене у домаћем правном поретку како више не би долазило до оваквих повреда Конвенције.