Српски ћирилица Srpski latinica

 

ПРИКАЗ ПРЕСУДЕ ТЕШИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (бр. 4678/07 и 50591/12)

ПРЕДМЕТ: Софија Тешић против Србије - представке пред Европским судом за људска права бр. 4678/07 и 50591/12

Европски суд за људска права је 11. фебруара 2014. године донео пресуду поводом представки које је гђа Софија Тешић поднела против Републике Србије. Поводом навода из представки Европски суд је тражио од Републике Србије да се изјасни да ли су повређена права гђе Тешић гарантована члановима 3 (забрана мучења и нечовечног или понижавајућег кажњавања и поступања), 6 (право на правично суђење), 8 (право на поштовање приватног живота) и 10 (право на слободу изражавања) Европске конвенције за људска права. У свом последњем поднеску гђа Тешић изнела је и тврдњу да је држава ометала њену преписку са Судом, кршећи тако члан 34 Конвенције.

НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 10 КОНВЕНЦИЈЕ

Суд је утврдио повреду права на слободу изражавања гђе Тешић, гарантованог чланом 10 Конвенције. Приликом разматрања да ли је повређен члан 10, Суд је истакао да су од посебног значаја при процени сразмерности предузетих мера природа и тежина изречене санкције, као и релевантност и свеобухватност разлога наведених у образложењу домаћих судова, као и да износ досуђене накнаде штете мора бити сразмеран претрпљеној моралној повреди. Суд је у овом погледу упутио на свој раније заузети став у предметима Tolstoy Miloslavsky против Уједињеног Краљевства, бр. представке 18139/91, пресуда од 13. јула 1995, став 49 и Steel и Morris против Уједињеног Краљевства, представка бр. 68416/01, пресуда од 15. фебруара 2005, став 96. У потоњем предмету Суд је истакао да је накнада штете која је „досуђена ... иако сразмерно скромна према савременим стандардима ... [била] ... веома значајна у односу на скромна примања и имовину ... подносилаца ... ” и да, као таква, представља повреду Конвенције (став 63 пресуде).

У предмету гђе Тешић Суд је заузео став да мешање у њену слободу изражавања у виду парничне пресуде и решења о извршењу јесте било прописано законом и да јесте тежило легитимном циљу, односно заштити угледа другог лица. Суд је, међутим, сматрао да овакво ограничење није било „неопходно у демократском друштву“. Интересантно је да је Суд упоредио износ накнаде који је била обавезана да плати гђа Тешић с износом који су били обавезани да плате Дневник и Аутономна Покрајина Војводина, закључујући да су износи били „врло слични“ иако су Дневник и АП Војводина „свакако финансијски далеко способнији правни субјекти“. Из наведеног проистиче да Суд приликом одмеравања сразмерности ограничења у великој мери узима у обзир материјално стање стране која је обавезана да плати накнаду, док не даје подједнаки значај утврђивању колика је стварна штета проистекла за другу страну.

Судија Сајо приложио је издвојено мишљење уз пресуду јер се није сложио с већином да је у овом предмету повређен члан 10. Став судије је да је подноситељка свесно изнела у јавност нетачну, клеветничку изјаву која је могла да произведе озбиљне последице за оклеветано лице и да досуђена накнада штете није ни неразумна ни несразмерна. Судија Сајо је истакао да изражавање личног незадовољства путем објављивања нетачних навода није заштићено Конвенцијом, и указао да ни Суд заправо није изнео тврдњу да је у овом предмету угрожена слобода изражавања, већ је приликом процене сразмерности у обзир узео искључиво износ досуђене накнаде, примењујући члан 10 иако никакав интерес везан за слободу изражавања није постојао у овом предмету. Судија Сајо је такође указао и да накнада штете не може да се одређује према финансијским недаћама стране која је повреду изазвала.

НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНОВА 3 И 8 КОНВЕНЦИЈЕ

У погледу наводних повреда чланова 3 и 8 Конвенције Суд је сматрао да није потребно да их засебно разматра, јер се суштински односе на исте околности поводом којих је поднета притужба у односу на повреду члана 10.

НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6 КОНВЕНЦИЈЕ

Када је у питању наводна повреда члана 6, Суд је одвојено разматрао две представке, јер се једна односила на кривични поступак против гђе Тешић, а друга на парнични поступак.

Кривични поступак

У погледу представке која се тицала кривичног поступка, Суд је одвојено разматрао првобитни поступак, тј. поступак пре захтева за понављање поступка, и поступак по усвајању захтева, односно поновљени поступак.

Суд је заузео став да је првобитни поступак престао да буде релевантан кад је одлучено о понављању поступка, те да су наводи подноситељке представке који се односе на овај поступак очигледно неосновани. Суд је такође одбацио тврдње о неразумној дужини кривичног поступка у периоду пре одлуке о понављању.

Кад је у питању правичност и дужина поновљеног поступка, Суд је ове притужбе одбацио због неисцрпљивања домаћих правних лекова. Наиме, поновљени поступак окончан је 29. новембра 2011. године, што значи да је у погледу овог поступка подноситељка имала обавезу да пре обраћања Европском суду искористи уставну жалбу. Поступак пред Уставним судом покренут је 19. јануара 2012. године и још је у току, па је обраћање Европском суду оцењено као преурањено.

Парнични поступак

Суд није разматрао дужину парничног поступка, јер се подноситељка у уставној жалби није позивала на повреду права на суђење у разумном року у погледу овог поступка, те тако није исцрпела домаће правне лекове у односу на ову притужбу.

Поступак пред Уставним судом

Суд је заузео став да поступак подноситељке представке пред Уставним судом који је трајао око две и по године, имајући у виду да је био у одређеној мери сложен и да је подноситељка у више наврата допуњавала изворну жалбу, није био неразумно дуг.

НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 34 КОНВЕНЦИЈЕ

Суд је оценио да наводи подноситељке представке да је држава ометала комуникацију између Суда и ње тако што је у два наврата наводно спречила достављање дописа Суда њеном ранијем адвокату нису у довољној мери поткрепљени те је заузео став да држава није прекршила члан 34.

ПРЕСУДОМ УСТАНОВЉЕНЕ ОБАВЕЗЕ ДРЖАВЕ

Суд је пресудом обавезао државу да подноситељки представке исплати износ од 6,000 евра на име нематеријалне штете настале повредом члана 10, износ од 5,500 евра на име материјалне штете и износ од 2,200 евра на име трошкова поступка.

ПРЕДМЕТИ ТЕШИЋ против Србије (представке бр. 4678-07 и 50591-12) српски

ПРЕДМЕТИ ТЕШИЋ против Србије (представке бр. 4678-07 и 50591-12) енглески

 

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ