Српски ћирилица Srpski latinica

 

Приказ пресуде у предмету Алмаши против Србије, број 21388/15

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 8. октобра 2019. године донео пресуду у предмету Алмаши против Србије, број 21388/15.

Подносилац представке се жалио у складу са чланом 3. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) на злостављање полиције 18. априла 2011. године и накнадно неспровођење истраге од стране Државе о овом инциденту. Подносилац представке се такође жалио и на основу члана 6. ставова 1. и 3(в) Конвенције сматрајући да је његова осуда заснована на његовом признању које је дато након злостављања полиције и у присуству адвоката који му је додељен од стране полиције са списка адвоката, на који начин је прекршено његово право на правну помоћ по личном избору.

ОКОЛНОСТИ ПРЕДМЕТА

У конкретном случају, подносилац представке је у кривичном поступку пред Основним судом у Суботици оглашен кривим за кривично дело недозвољени прелазак границе и кријумчарење људи и осуђен је на годину дана затвора.

Приликом доношења одлуке, домаћи суд се позивао, између осталог, на признање подносиоца представке од 18. априла 2011. године, на изјаве саоптуженог, С.Ш.,као  и на идентификацију подносиоца представке од стране Н.С. У домаћој пресуди је даље наведено да су процесна права подносиоца представке у спорном кривичном поступку у потпуности испоштована у погледу избора браниоца, као и других ствари, те је изнет став да није било уверљивих доказа о злостављању подносиоца у полицијском притвору.

У том смислу првостепени суд је сматрао да је непотребно саслушање сведока лекара који је прегледао подносиоца представке 19. априла 2011. године и да се наведене повреде „не могу повезати“ са испитивањем подносиоца представке од 18. априла 2011, посебно с обзиром на изјаве сведока који су га видели непосредно након испитивања у полицији и који су негирали било какво злостављање, као и да је сам здравствени преглед обављен са закашњењем. Такође, домаћи суд је закључио да није било потребе да се саслуша тадашња партнерка подносиоца представке која га је наводно видела након спорног саслушања, с обзиром на обиље других доказа поводом тог питања.

Влада је у својој одбрани пред Европским судом тврдила да нема доказа да је подносиоца представке икада полиција злостављала или застрашивала, нити да је било процесних или других недостатака у оспореном кривичном поступку или у укупном понашању српских органа у вези са овим случајем.

ОСНОВАНОСТ

I НАВОДНA ПОВРЕДA ЧЛАНА 3. КОНВЕНЦИЈЕ - процесни аспект

Подносилац представке је навео да није спроведена одговарајућа званична истрага о његовим наводима о злостављању од стране полиције, упркос чињеници да их је лично представио истражном судији и јавном тужиоцу (тј. лицем у лице) и да је доставио лекарски извештај о повредама надлежним органима.

Европски суд је у пресуди навео да, без обзира на метод истраге, надлежни органи морају поступати чим се уложи званична притужба. Истрага се мора се покренути и уколико постоје довољно јасни показатељи да је извршено злостављање чак и када, строго говорећи, није поднета никаква притужба у том смислу.

Европски суд даље сматра да је притужба подносиоца представке о злостављању од стране полиције била такве природе да је захтевала ефикасну званичну истрагу, примећујући да, чак и ако није било довољно доказа који су указивали на то да је подносилац представке заиста претрпео злостављање, и даље може да се појави процесна обавеза истраге, нарочито када, као што је у овом случају, постоји потенцијал за злоупотребу у контексту притвора.

Европски суд је закључио да органи Тужене државе нису спровели ефикасну званичну истрагу о наводима које је изнео подносилац представке у вези са злостављањем и да је, сходно томе, дошло је до повреде члана 3. Конвенције у процесном делу.

II НАВОДНA ПОВРЕДA ЧЛАНА 3. КОНВЕНЦИЈЕ - материјални аспект

Европски суд је приметио да нико од сведока који су сведочили о изгледу подносиоца представке након давања исказа у полицији, није приметио на њему било какве повреде и да постоје извесне нелогичности у поступању подносиоца представке након изгласка из полицијског притвора које се тичу лекарског прегледа и предаје извештаја о повредама месец дан након пуштања из притвора. Имајући у виду и да истрага коју су сами домаћи органи спровели није у потпуности разјаснила релевантне чињенице, Европски суд је навео да не може да утврди да ли је подносилац представке злостављан као што тврди и самим тим је нашао да није дошло до повреде материјалног аспекта члана 3. Конвенције.

III НАВОДНА ПОВРЕДА ЧЛАНА 6. СТАВОВА 1. и 3(в) КОНВЕНЦИЈЕ

У кривичном поступку, Основни суд је из списа предмета изузео споран исказ подносиоца представке од 18. априла 2011. године на основу тога што званични записник сачињен том приликом не садржи изричиту изјаву подносиоца представке о томе да ли је хтео да ангажује адвоката по сопственом избору или је уместо тога био спреман да прихвати адвоката који је именован од стране државе. Уместо тога, записник је само указивао да је подносилац представке био обавештен о својим процесним правима у том погледу. Међутим, овај део пресуде је Апелациони суд укинуо наводећи да је подносилац представке приликом давања спорног исказа јасно прихватио именовање адвоката по службеној дужности, о чему сведочи његова сарадња са поменутим адвокатом, спремност да да изјаву у њеном присуству и одсуство било каквих примедби у вези с тим 18. априла 2011. године.

Европски суд је у потпуности подржао разлоге које је предочио Апелациони суд додавши још један разлог а то је да подносилац представке, у сваком случају, од тренутка претреса своје куће до давања исказа у полицији није изнео своје наводне жеље да лично ангажује адвоката.

Европски суд је навео да, с обзиром на расположиве доказе, не може закључити да је подносилац представке био ограничен у свом  слободном избору браниоца, што стога чини непотребним да се Европски суд и даље бави питањем да ли је била угрожена правичност кривичног поступка у целини, на било који начин и да самим тим није дошло до повреде члана 6. ставова 1. и 3(в) Конвенције.

ШТЕТА

Европски суд је одбацио захтев подносиоца за накнаду штете према члану 6. ставовома 1. и 3(в) Конвенције који се тиче поновног покретања предметног домаћег поступка и захтева за накнаду који се односи на материјални аспект члана 3. Конвенције, јер у том погледу није утврдио никакву повреду Конвенције.

Европски суд је, узимајући у обзир природу процесне повреде члана 3. Конвенције, доделио износ од 3.000 евра подносиоцу представке лично, одбивши захтев адвоката подносиоца представке да се њему исплате и накнада нематеријалне штете и накнада за трошкове поступка.

ДЕЛИМИЧНО ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ СУДИЈЕ КЕЛЕР

Судија Келер се није сагласила са већином у погледу притужбе подносиоца представке на непостојање правичности у кривичном поступку који је покренут против њега.

Наиме, судија Келер је навела да су домаћи судови прихватили прећутно (имплицитно) пристајање подносиоца представке у току његовог испитивања као посредни доказ одлуке да прихвата услуге адвокатице Р.Р упркос тврдњи подносиоца представке да га је полицајац ошамарио пре доласка Р.Р. и његовог сведочења да је исти службеник био присутан током његовог разговора са адвокатицом.

Судија Келер је закључила да приступ који су усвојили национални апелациони судови и који је Европски суд сада одобрио пружа заштиту коју Конвенција пружа онима који су осумњичени за злочин „теоријски или илузорно“, а не „практично и ефективно“. Истакла је да појединци могу доносити имплицитне одлуке у вези са својим правним заступањем и у таквим случајевима национални органи се морају ослонити на посредне доказе, укључујући њихово понашање, да би уочили такве  одлуке.  Међутим, истакла је судија Келер, ако се то чини неопрезно, на основу доказа који су двосмислени као што су докази у овом случају и суочавањем са уверљивом тврдњом која доводи у питање добровољну природу понашања подносиоца представке, ствара се мрачна могућност да се права која су осигурана Конвенцијом не поштују када појединци ћуте из страха. Због тога је, по њеном мишљењу, у овом предмету дошло до повреде члана 6. ставова 1. и 3(в) Конвенције.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ